Šta novi potez Kine u ratu mikročipovima znači za svet?

Kako se zaahuktava sukob sa Sjedinjenim Državama, Kina je počela da ograničava izvoz dva materijala ključna za industriju poluprovodnika.

Kako navodi Bi-Bi-Si, sada su potrebne posebne dozvole za izvoz galijuma i germanijuma koji se koriste za proizvodnju čipova, a imaju i vojnu primenu.

Kontrola izvoza usledila je nakon što je Vašington uložio napore da Pekingu ograniči pristup naprednoj mikroprocesorskoj tehnologiji.

Kina je daleko najveći igrač u globalnom lancu snabdevanja galijumom i germanijumom. Ona proizvodi 80 odsto svetskog galijuma i 60 odsto germanijuma, prema podacima industrijskog tela Alijansa za kritične sirove materijale (CRMA).

Materijali su "mali metali", što znači da se obično ne nalaze sami u prirodi i često su nusproizvod drugih procesa.

Pored SAD, i Japan i Holandija – koja je dom ključnog proizvođača opreme za čipove ASML – nametnule su ograničenja izvoza tehnologije čipova Kini.

"Tajming ove objave iz Kine nije slučajan, s obzirom na ograničenja izvoza čipova koje je objavila, između ostalog, Holandija", rekao je za Bi-Bi-Si Kolin Hamilton iz investicione firme BMO. "Sasvim jednostavno, ako nam ne date čip, mi vam nećemo dati materijale da napravite te čipove."

Zategnuti odnosi dve najveće svetske ekonomije doveli su do porasta takozvanog "nacionalizma resursa", kada vlade gomilaju kritične materijale kako bi imale uticaja u drugim zemljama.

"Vidimo da se vlade sve više udaljavaju od narativa globalizacije", kaže dr Gavin Harper, saradnik za istraživanje kritičnih materijala na Univerzitetu u Birmingemu. "Ideja da će međunarodna tržišta jednostavno isporučiti materijale je nestala i, ako pogledate širu sliku, zapadna industrija bi mogla da se suoči sa egzistencijalnom pretnjom".

Galijum arsenid - jedinjenje galijuma i arsena - koristi se u visokofrekventnim kompjuterskim čipovima, kao i u proizvodnji svetlećih dioda (LED) i solarnih panela. Prema podacima CRMA, ograničen broj kompanija širom sveta proizvodi galijum-arsenid čistoće potrebne za upotrebu u elektronici.

Germanijum se takođe koristi za proizvodnju mikroprocesora i solarnih ćelija, kao i zaštitnih naočara koje su "ključne za vojsku", rekao je Hamilton.

Prošlog meseca, portparol Pentagona je rekao da SAD imaju rezerve germanijuma, ali ne i zalihe galijuma. Portparol je dodao da "ministarstvo proaktivno preduzima korake... da poveća domaće rudarstvo i obradu ključnih materijala za mikroelektroniku i lance snabdevanja galijumom i germanijumom".

Ipak, navodi Bi-Bi-Si, očekuje se da će uticaj kineskih izvoznih restrikcija na duži rok biti ograničen. Iako je Kina vodeći izvoznik galijuma i germanijuma, postoje zamene za te materijale u proizvodnji komponenti poput kompjuterskih čipova, saopštila je konsultantska kuća za politički rizik "Jurejža grup". Takođe postoje aktivni rudarski i prerađivački objekti koji se nalaze van Kine, dodaje se.

"Možemo očekivati da vidimo razvoj i eksploataciju alternativnih izvora galijuma i germanijuma, kao i intenzivirane napore da se ovi proizvodi recikliraju i identifikuju lakše dostupne alternative", rekla je Ana Ešton iz "Jurejža grupe".

U oktobru je Vašington najavio da će zahtevati licence za kompanije koje izvoze čipove u Kinu koristeći američke alate ili softver, bez obzira gde se proizvode u svetu.

Kina je optužila SAD za "tehnološku hegemoniju“ i, kao odgovor, uvela ograničenja za američke firme povezane sa američkom vojskom.

U međuvremenu, zapadne vlade su govorile o potrebi da se "smanji rizik" od Kine, što znači da se manje oslanjaju na nju i za sirovine i za gotove proizvode.

Međutim, diverzifikacija lanaca snabdevanja i izgradnja sposobnosti za rudarenje, a zatim, što je ključno, za obradu metala kao što su galijum i germanijum će trajati godinama.

Dugoročno, zemlje bogate mineralima, kao što su Australija i Kanada, krizu materijala vide kao priliku.