RT Balkan analiza: Šta se krije iza optužnice protiv Donalda Trampa

Najnovija optužnica protiv bivšeg predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa očigledan je pokušaj diskvalifikacije glavnog protivkandidata duboke države i to je svakome jasno, kaže za RT Balkan politikolog Aleksandar Pavić.

"Ovo je namerna eskalacija unutrašnje političke borbe u Americi. Sada se više i ne trude da sakriju da je duboka država, to jest establišment koji vodi Demokratska partija, pretvorila institucije u oružje. Među njima je i Ministarstvo pravde, koje u isto vreme dok progoni Trampa za svaku sitnicu, pokušava da zataška očigledan skandal vezan za Hantera Bajdena", ističe Pavić.

Naš sagovornik navodi da je ovo postao kafkijanski proces. "Oni imaju instrumente - ako želimo nekoga da optužimo, naći ćemo nešto za šta ćemo da ga optužimo."

Ocenjuje da, iako je protiv Trampa podignut već popriličan broj optužnica, nije isključeno da će biti i novih, "ako odluče da su im potrebne".

"Oni to mogu da proizvedu, nema tu više nikakve demokratske kontrole. Sada je samo pitanje njihove političe procene, ako budu smatrali da ni ovo nije dovoljno, probaće da nađu još nešto", dodaje Pavić.

Međutim, podseća da je Donald Tramp rekao da će, čak i ako završi u zatvoru, da se kandiduje za predsedničke izbore koji će biti održani u novembru 2024. godine.

Borba za moć

Kaže da je Trampu kroz ceo ovaj proces rejting zapravo i skočio, a da je pronalazak alternative za predsedničkog kandidata sve teži.

"Neki će reći da je sve ovo možda urađeno i svesno. Oni su 2016. čak potcenili Trampa, pa su mnogi u delu establišmenta navijali da Tramp bude protivkandidat jer su mislili da će lako protiv njega. Može lako da se desi da neki tako misle i sada, da misle da će ga dovoljno satanizovati i da će im proći još jedna izborna krađa", navodi naš sagovornik.

Pavić naglašava da ovaj proces apsolutno nema veze sa pravdom, već sa borbom za prevlast i moć.

"Digli su mu rejting, i ne samo da će ovo da utiče na kampanju, nego će mu biti kampanja. Okosnica kampanje će biti progon koji održava duboka država protiv koje se on bori. Naravno, on neće govoriti samo o tome, ali će to biti okosnica, da se Amerika pretvorila u policijsku, skoro totalitarnu državu. On je savršen primer toga i oni jednostavno prave kampanju za njega", navodi Pavić.

Podseća na činjenicu da je Tramp još 2015. godine, kada je izjavio da mu je cilj da unapredi odnose sa Rusijom, došao na metu duboke države.

"Amerika nije odustala od projekta smene režima u Moskvi i rasparčavanja Rusije, a onog trenutka kad se tako deklarisao, Tramp je postao njihov neprijatelj", zaključuje Pavić.

"Ovo nikada do sada u Americi nije rađeno"

Novinarka Ljiljana Smajlović ocenjuje da američka vlast čini sve što može da spreči Donalda Trampa da ponovo postane predsednik.

Smajlović za RT Balkan napominje da je ova optužnica posebno interesantna za Srbiju, s obzirom na to da je specijalni tužilac Džek Smit koji je podigao optužnicu protiv Trampa, čovek koji je kao američki tužilac radio u Haškim sudovima.

"On je ovde koristio pravnu teoriju, odnosno pravni manevar kakav nikada nije izvođen u slučaju nekog američkog predsednika i koji je relativno nepoznat u američkoj političkoj praksi. Videla sam da mediji i američki stručnjaci koji podržavaju ovu optužnicu kažu da je tužilac pokazao izuzetnu ravnodušnost prema političkom trenutku. Meni se, međutim, čini da je potpuno suprotno, pre bih se složila sa kritičarima koji kažu da je on bio motivisan političkim razlozima", navodi Smajlović.

Ističe da se, u periodu kada su počela suđenja srpskim predsednicima i generalima u Haškom sudu, bunila jer je smatrala da je "skandalozno i ponižavajuće što se jugoslovenskom predsedniku sudi po zakonu koji je u Americi smišljen samo za mafiju". Taj zakon je, ističe, korišćen samo da bi bile osuđene vođe mafije koje je teško osuditi, jer oni obično ne moraju da "prljaju ruke", već imaju izvođače za svoje prljave radove. Uz pomoć pomenutog zakona moguće je optužiti i osuditi više ljudi, ako ih je vezivao isti cilj.

"Meni se tada činilo da je van pameti da se predsedniku sudi po zakonu po kom se u Americi sudi praktično i isključivo članovima mafije. Sada vidim da je tada trebalo da predvidim, da ako je to počelo u Hagu, i ako se uspešno izvede, da će, kao što to biva u politici, jednog dana neko u Americi reći 'to je na onim sudovima prošlo lako, pa bismo mogli i mi to da iskoristimo u SAD", pojašnjava naša sagovornica.

Ukazuje na činjenicu da tužilac Džek Smit diže optužnicu u kojoj ne optužuje Trampa da je organizovao upad u Kongres, čak ni da je podstrekavao nasilni upad u Kongres, već da je "širio destabilizujuće laži" da bi osporio rezultate izbora i sprečio transfer vlasti.

"To znači da će tužilac na sudu da dokazuje da je Tramp svesno znao da laže kada je iznosio neke političke tvrdnje i ocene, i to nije laka tematika, ali tu morate da uđete u to šta je čovek znao, da li je govorio ono što misli, ili je znao da laže. To nikada do sada u Americi nije rađeno, ne samo protiv jednog predsednika, nego to se u američkoj politici uopšte nije radilo. Da ne govorim o tome da se ruši čitava američka tradicija gde ona ne postupa kao banana država. Kada izgubite državničku moć, ne gledaju kako da vas krivično optuže i kako da vas sklone da ne možete nikada ponovo da budete politički suparnik", pojašnjava Smajlović.

Prepisani haški model

Kaže da "kao što je Slobodan Milošević bio optužen za politiku koju je vodio, a čitav njegov državni vrh bio optužen kao saučesnik u zločinačkoj zaveri da se istrebe Bošnjaci, Albanci da se proteraju Hrvati, ovde se Tramp označava kao krivac za to što je jedan broj ljudi tvrdio da su izbori pokradeni".

"Ovo je vrlo karakteristično za Hag - u optužnici je navedeno šest učesnika u zaveri, oni nisu imenovani, ali je moguće je prepoznati neke od njih. Jedan od njih je Kris Kristi, koji se takođe kandiduje za kandidata Republikanske stranke za predsednika. Optužnica je sročena tako da ti ljudi koji su učesnici u zaveri mogu da budu optuženi u svakom trenutku, ali se time što se ne imenuju otvaraju vrata da postanu saradnici tužilaštva i da tako izbegnu optužbu. To je identični, prepisani, tačni haški model", navodi Smajlović.

Podseća da je, tako, bivša glavna tužiteljka Međunarodnog krivičnog suda u Hagu Karla Del Ponte uspela da izdjestvuje da joj srpski generali, u strahu da će i sami biti optuženi, predaju kopije tajnih dokumenata. Na osnovu njih je ona dolazila u Beograd i govorila - "znam da imate ovaj dokument, dajte mi original, da bih mogla da ih koristim na sudu", a nakon toga dokumente nije ni vratila.

"Teško je reći koliko će ovo imati efekta na Trampa, pošto već postoje istraživanja po kojima pola Amerike smatra da su sve optužnice politički motivisane. Sve je još sumnjivije jer je suđeno hiljadama ljudi koji su nasilno upali u američki Kongres, a prošle su dve godine pre nego što je pokrenuta istraga protiv Trampa. Ona je zvanično pokrenuta sedam dana nakon što je Tramp najavio da će se boriti za republikansku  predsedničku nominaciju", kaže naša sagovornica.

Ističe da je Tramp poznat po tome "da veruje u ono u šta mu odgovara da veruje".

"To već njegov advokat govori - odakle vam ideja da Tramp nije verovao u svoje tvrdnje? To možda nije preporuka da postanete predsednik Amerike, ali sigurno nije dokazni materijal pomoću koga se neko može poslati u zatvor", dodaje Smajlović.

Kako kaže, jedna od posledica je to što će za Trampa biti "nemoguće da vodi kampanju", s obzirom na to da će morati da se pojavljuje na sudu.

"Ovo je kao da nekog Gulivera saplićete sa hiljadu malih konopaca, podmetanja, zamki", zaključila je Smajlović.