Žito, sporne teritorije i Volinjski masakr: Nešto je trulo na relaciji Kijev- Varšava

Od početka Specijalne vojne operacije Poljska je, uz Sjedinjene Države, pružila najveću pomoć Ukrajini. Varšava poslala Kijevu vojnu, materijalnu i humanitarnu pomoć Kijevu vrednu nekoliko milijardi evra. Iako se smatra da su poljsko-ukrajinski odnosi skoro savršeni, sve češće isplivavaju nesuglasice, kritike i pretnje, o kojima se već otvoreno priča na zvaničnom nivou.

Jedan od ključnih činioca ovog konflikta je ukrajinsko žito. Poljska i njeni poljoprivrednici trpe velike gubitke zbog jeftinog žita, koje se u velikim količinama uvozi iz susedne države. To, očigledno, ne odgovara Kijevu, koji je protiv bilo kakvog obustavljanja izvoza žita u Evropsku uniju.

Politički skandal je počeo nakon što je šef Biroa za međunarodnu politiku Marčin Pšidač napomenuo da Ukrajina treba da ceni ulogu koju je Poljska odigrala za nju poslednjih godina. Pšidač je naglasio da je u ovom trenutku najvažnije zaštititi interese poljskih poljoprivrednika, jer je u državi vreme žetve. Poljsko žito, kako je rekao, treba sakupljati i čuvati u Poljskoj, i prodavati ga po odgovarajućoj ceni.

Podsetio je i da je Ukrajina već dobila veliku podršku Poljske.

Kijev nije ostao bez odgovora, zamenik šefa kabineta predsednika Ukrajine Andrij Sibiga je izjavio da je to "manipulacija i očigledna igra" koja se koristi za ostvarivanje sopstvenih interesa. Takođe, ambasador Poljske Bartoš Čihocki je bio pozvan u Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine, a Poljska je odgovorila istom merom.

Diplomatija nije jača strana Kijeva

Iako je sukob dve države postao javan, MSP Ukrajine pokušava da pokaže da su sve prepreke premostive, jer Kijev i Varšava imaju zajedničke interese. Prema rečima portparola ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Olega Nikolenka, izjava poljskog zvaničnika je neistinita i neprihvatljiva. Nikolenko je dodao da je ukrajinska strana ubeđena da je "ukrajinsko-poljsko prijateljstvo mnogo dublje od političke celishodnosti" i da nikakve izjave ne mogu sprečiti Ukrajinu i Poljsku da grade zajedničku evropsku budućnost.

Da li je zvanična Varšava poverovala rečima ukrajinskih kolega? Verovatno ne, pošto je poljski premijer Mateuš Moravjecki kritikovao ukrajinske vlasti zbog poziva poljskog ambasadora u Ministarstvo spoljnih poslova.

"Poziv poljskog ambasadora, predstavnika zemlje koja je jedina ostala u Kijevu na dan ruske invazije na Ukrajinu, u Ministarstvo spoljnih poslova nije mora da se odigra. U međunarodnoj politici, u uslovima rata i s obzirom na ogromnu podršku koju je Poljska pružila Ukrajini, takve greške ne bi trebalo činiti. Uvek ćemo braniti Poljsku, njenu bezbednost, a interesi druge zemlje nikada neće prevladati nad interesima naše zemlje", izjavio je Moravjecki.

Nezadovoljstvo Kijeva količinom naoružanja, finansija i druge pomoći uz neuspeh na liniji fronta počinje da frustrira zapadne države, pa i Poljsku, koja ne smatra Ukrajinu ravnopravnim partnerom, već "mlađim bratom" i svojom sferom uticaja.

Istočna Poljska ili Zapadna Ukrajina?

Poljska retorika postaje sve agresivnija jer je Varšava uložila mnogo napora i novca u Ukrajinu i očekuje rezultat. Poljska i Ukrajina su i pre SVO imale mnoge zajedničke sporazume, ali u julu 2022. godine Ukrajina usvaja zakon o "posebnom statusu Poljaka" u toj zemlji. Prema novom zakonu, Poljaci mogu da rade u Ukrajini bez odgovarajućih dozvola za strance, da se bave poljoprivredom i da dobijaju socijalnu pomoć. Takođe Poljaci će dobiti mogućnost da besplatno studiraju na univerzitetima, dobijaju medicinsko osiguranje i negu i nadoknadu u slučaju invaliditeta.

Mnogi Ukrajinci su bili nezadovoljni novim zakonom jer smatraju da Poljska na taj način okupira Ukrajinu, što nije daleko od istine, ako se uzme u obzir da je na zapadu zemlje mobilizacija sve aktivnija.

Takođe, ne treba zaboraviti i izjave poljskih zvaničnika, koji mesecima govore o mogućnosti da se na teritoriju zapadne Ukrajine uvede "mirovni kontingent" zajedno sa baltičkim zemljama.

Glavna prepreka tome je nepredvidiva reakcija Rusije i Belorusije, kao i odsustvo volje drugih članica NATO-pakta, koje nisu spremne da aktiviraju 5. član Statuta Alijanse o kolektivnoj odbrani svojih saveznika.

Poljska putem medija i sličnih izjava zvaničnika sve češće spominje oblasti zapadne Ukrajine, koje su nekada činile poljsko carstvo. Iako je savremena Poljska dobila svoje zapadne teritorije zahvaljujući Sovjetskom Savezu i Staljinu, Varšava nije zaboravila nekadašnje istočne oblasti, u koje spadaju zapadne teritorije Ukrajine, deo Belorusije i čak litvanska prestonica Vilnjus.

Litvanija je saveznik Varšave, Belorusija je dobila taktičko nuklearno oružje, tako da preostaju samo zapadne oblasti Ukrajine.

To je indirektno potvrdilo i poljsko Ministarstvo spoljnih poslova. Nakon skandala sa poljskim ambasadorom u Ukrajini, zamenik ministra spoljnih poslova zemlje Pavel Jablonski je izjavio da do konačnog pomirenja sa Ukrajinom ne može doći bez rešavanja pitanja volinjskog masakra.

Prema njegovim rečima, Poljska podržava Ukrajinu u meri u kojoj to odgovara njenim nacionalnim interesima, nakon čega je pozvao Kijev da "poštuje ljude koji mu pomažu". Istovremeno, Jablonski je istakao da aktuelni poljsko-ukrajinski odnosi "nisu najbolji" i da to niko ne krije.

Volinjski masakr

Crna mrlja i glavni problem dvostranih odnosa je Volinjski masakr. Tokom druge polovine 1943. ukrajinski nacionalisti, koji su sarađivali sa nacističkom Nemačkom i maštali o svojoj nezavisnoj državi, počeli su da istrebljuju poljsko stanovništvo na teritoriji istočne Galicije (danas Lavovska, Ivano-Frankovska i Ternopoljska oblast). Prvi masakri na ovim prostorima izvršeni su već u oktobru 1943. godine. Do leta 1944. antipoljske akcije su obuhvatile celu teritoriju istočne Galicije.

Volinjska tragedija je najkrvavija epizoda poljsko-ukrajinskog sukoba sredinom 20. veka, koju mnogi istoričari (pre svega poljski) razlikuju od opšte slike poljsko-ukrajinskog oružanog sukoba. Tokom antipoljskih akcija poginulo je između 50 i 60.000 Poljaka i nekoliko hiljada Ukrajinaca.

Poljski Sejm je proglasio Volinjski masakr genocidom poljskog stanovništva, zvanična Varšava  traži od Ukrajine da to prizna, kako bi odnosi dveju država počeli da napreduju.

Ukrajina, očigledno, ne može i ne želi da prozna da je reč o genocidu, što znači da će odnosi dveju država i dalje nazadovati dok će ova tema biti spominjana sve češće.

Sve manje Poljaka želi da pomaže Ukrajini

Dok poljski levičari tvrde da Volinjski masakr treba zaboraviti zarad budućnosti i glavne pretnje - Rusije, tradicionalno desničarsko poljsko društvo i dalje smatra da Ukrajina treba da odgovara za genocid i da je bez toga nemoguće uspostaviti normalne odnose sa susedom.

Specijalna vojna operacija i masovni dolazak ukrajinskih izbeglica, koji direktno utiču na život Poljaka, samo su pogoršali odnose Varšave i Kijeva. Mnogi Poljaci, koji su u Ukrajini videli isključivo oružje u borbi protiv Rusije, više ne žele da učestvuju u ukrajinskom konfliktu i da pomažu izbeglicama.

Anketa koju su sproveli Univerzitet u Varšavi i Ekonomsko-humanistički univerzitet u Varšavi pokazuje da procenat Poljaka koji žele da pomažu Ukrajincima očigledno opada. Ovo se odnosi na skoro sve oblike pomoći osim obrazovanja.

Poslednje ispitivanje javnog mnjenja bilo je organizovano krajem maja, dok je prethodno sprovedeno u januaru ove godine. Procenat građana koji smatraju da Poljska treba da pomogne Ukrajincima smanjen je za petinu (sa 62 na 42 odsto) u roku od pet meseci.

Takođe, mladi Poljaci planiraju da glasaju za ekstremnu desnicu. Ove godine, više od 1,4 miliona Poljaka starosti od 18 do 21 godine glasaće prvi put na parlamentarnim izborima, a mediji izveštavaju da je  80 odsto omladine "razočarano trenutnom političkom situacijom u Poljskoj".

Među onima koji su rekli da će verovatno (25 odsto) ili definitivno (68 odsto) izaći na izbore, najpopularnija partija je bila desničarska "Konfederacija". Čak 31 odsto mladih Poljaka bi izabrali ovu stranku kao jedinu za koju bi glasali, a više od 36 odsto je navelo da je ona jedna od mogućih partija za koju bi glasali.

Ukrajinska dijaspora i izbeglice su direktno uticali na veliku popularnost ekstremne desnice, koja, između ostalog, planira da se bori sa ilegalnom migracijom i ne želi da pomaže izbeglicama.

Kada su u pitanju odnosi Varšave i Kijeva može se zaključiti da "crni dani" tek dolaze. Poljska, kako mnogi smatraju, ne posmatra istočnog suseda kao ravnog sebi, već ga vidi isključivo kao oružje protiv Rusije, čiju teritoriju i stanovništvo može da iskoristi nakon što se završi vojni sukob sa Moskvom.