Ne postoji neposredna pretnja iz Rusije za Irsku, ali zvaničnici "moraju da urade" više kada je reč o praćenju te situacije, izjavio je premijer te zemlje Leo Varadkar.
"Postoje dve oblasti u kojima radimo sa našim partnerima. Jedan je da osiguramo da cevovodi budu sigurniji i da ih je teže sabotirati kako bismo mogli da odgovorimo na pretnju ukoliko se pojavi", kazao je Varadkar za "Fajnenšel tajms".
Irski premijer je dodao da će Irska ostati van NATO-a, uprkos odluci Finske i Švedske da se pridruže Alijansi.
"Irska nikada neće postati značajna vojna sila i nikada neće biti ogromno bogatstvo za NATO, ako mu se ikada i pridružimo", naglasio je.
Varadkar je još jednom branio neutralnu politiku svoje zemlje, da Ukrajinu snabdeva samo "nesmrtonosnom opremom" i humanitarnom pomoći.
Prema njegovim rečima, Evropska unija ceni doprinos koji je Irska dala van bojnog polja.
"Nijedna zemlja u zapadnoj Evropi, po glavni stanovnika, nije prihvatila toliko ukrajinskih izbeglica kao mi", istakao je irski premijer.
Naime, prethodnih meseci, Irska se našla na meti kritika zbog politike neutralnosti koju je zauzela još pre početka Drugog svetskog rata i koje nastavlja da se pridržava tokom Specijalne vojne operacije.
Varadkar je u junu izjavio da će Irska razmotriti saradnju sa NATO-om vezano za zaštitu kritične podmorske infrastrukture. Istovremeno, napomenuo je da je pre nego što se odluči da se pridruže bilo kom partnerstvu potrebno proučiti sve detalje.
Finska i Švedska su, u pozadini događaja u Ukrajini, u maju 2022. godine, podnele zahtev za pristupanje Alijansi. Finska je 4. aprila postala 31. članica NATO-a, dok švedska aplikacija još nije dobila mađarsko i tursko odobrenje.