Više od polovine Amerikanaca protivi se slanju američkih trupa u Ukrajinu

Svega 31 odsto birača sa pravom glasa u SAD podržalo bi slanje američkih vojnih snaga u Ukrajinu, pokazala je anketa koju je sproveo "Njuzvik".

Četvrtina ispitanika nije ni podržala, niti se protivila ideji slanja američkih vojnika u Ukrajinu, a 34 odsto je protiv tog predloga. Jedan od deset ispitanika nije imao odgovor.

Pentagon je saopštio da nema komentar na anketu "Njuzvika".

SAD su do sada obezbedile najviše vojne pomoći za Kijev. Od početka konflikta, 24. februara 2022, Vašington je obezbedio više od 43 milijarde dolara pomoći Kijevu. Ali, Bajdenova administracija je od samog početka sukoba saopštila da američki vojnici neće ići na prve linije fronta u Ukrajini.

U onlajn anketi, sprovedenoj od 25. do 26. jula, učestvovalo je ukupno 1.500 ljudi.

Ispitanici stari između 27 i 42 godine "snažno su podržali" upućivanje američkih trupa u Ukrajinu.

Skoro trećina anketiranih starijih od 59 godina izjavila je da se protivi slanju američkih trupa u Ukrajinu, dok se još 25 odsto "snažno protivi" ovoj ideji.

Samo četiri procenta ispitanika "generacije Z", starih između 18 i 26 godina, reklo je da se "oštro protivi" slanju američkih trupa.

Kada je u februaru 2022. počeo konflikt u Ukrajini, američki predsednik Džo Bajden izjavio je da američka vojska "nije i da neće biti angažovana u sukobu sa Rusijom u Ukrajini.

Bajden je rekao da će američke snage da budu poslate u Evropu, ali da one ne idu na kontinent da se "bore u Ukrajini, već da brane naše saveznike u NATO-u".

"Kao što sam već jasno rekao, SAD će braniti svaki pedalj teritorije NATO-a", dodao je Bajden.

"Snage SAD ne učestvuju u borbenim operacijama Ukrajini"

Ukrajina nije postala deo Alijanse, uprkos zahtevima Kijeva da se pridruži NATO-u.

Prema članu 5, članice NATO-a su dužne da napad na jednu članicu tretiraju kao napad na sve, a to je razlog odbijanja da Ukrajina postane deo NATO-a.

U anketi za "Njuzvik", 47 odsto ispitanika reklo je da ili podržava, ili snažno podržava, prijem Ukrajine u NATO, dok se samo 15 odsto protivi članstvu Kijeva u NATO-u.

Nešto više od četvrtine je reklo da bi NATO odmah trebalo da primi Ukrajinu, dok 37 odsto veruje da bi Ukrajina trebalo da postane članica NATO nakon završetka rata sa Rusijom.

Bajden je 13. jula rekao da je odobrio slanje 3.000 rezervnih vojnika u Evropu.

"Ovo potvrđuje našu nepokolebljivu posvećenost odbrani istočnog krila NATO-a nakon ruskog ilegalnog i ničim izazvanog rata protiv Ukrajine", izjavio je američki general-potpukovnik Daglas Sims.

Ovi vojnici "nisu dodatne snage", već treba da "pojačaju ono što već tamo imamo", rekao je Bajden, dodajući da će o njihovim aktivnostima odlučivati američka komanda u Evropi.

"Ej-Bi-Si njuz" je ranije izvestio da je "mali američki vojni tim za specijalne operacije" delovao iz ambasade SAD u Kijevu od prvih dana rata, ali da oni nisu učestovali u borbenim operacijama.

Brigadni general Pet Rajder rekao je medijima da su američke snage obezbeđuju ambasadu, ali i da je Vašington "bio veoma jasan da u Ukrajini nema borbenih snaga, niti američkih snaga koje vode borbene operacije u Ukrajini."

"U ambasadi imamo marince koje obezbeđuju ambasadu", rekao je Rajder, "a to nisu borbene jedinice."