Vikipedija je jedan od mnogih alata koje američki liberalni establišment i njegovi saveznici u obaveštajnoj zajednici koriste za vođenje "informacionog rata", rekao je suosnivač sajta Leri Senger, novinaru Glenu Grinvaldu.
Senger se u intervjuu na Grinvaldovom podkastu "Sistem apdejt" požalio kako je portal koji je osnovao 2001. godine postao oruđe za "kontrolu" u rukama levo-liberalnog establišmenta, u koji ubraja i CIA, FBI i druge američke obaveštajne agencije.
"Imamo dokaze da su još 2008. kompjuteri CIA i FBI korišćeni za uređivanje Vikipedije", rekao je on, dodavši: "Mislite li da su to prestali tad da rade?"
Aktivnosti CIA i FBI na Vikipediji prvi je izneo u javnost student programiranja po imenu Virdžil Grifit 2007. godine. Grifit je razvio program pod nazivom "Vikiskener", čija je funkcija otkrivanje lokacije računara koji se koriste za uređivanje članaka na Vikipediji, otkrivši da su CIA, FBI, ali i mnoštvo velikih korporacija i vladinih agencija čistili kompromitujuće informacije sa tog portala.
CIA kompjuteri su korišćeni za uklanjanje broja žrtava iz rata u Iraku, dok je računar FBI korišćen za uklanjanje snimaka iz vazduha i satelita američkog zatvora u zalivu Gvantanamo na Kubi. CIA kompjuteri su takođe korišćeni za uređivanje stotina članaka, uključujući zapise o tadašnjem iranskom predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu, kineskom nuklearnom programu i argentinskoj mornarici.
Neke izmene su bile su sitničavije, pri čemu je bivši šef CIA Vilijam Kolbi očigledno uređivao svoju stranicu kako bi dopunio svoju listu dostignuća.
Obaveštajne agencije "plaćaju najuticajnijim ljudima da promovišu svoje planove, sa kojima su već uglavnom u skladu, ili oni samo razviju sopstveni kadar unutar (obaveštajne) zajednice, nauče kako se fingira Vikipedija, a zatim guraju sopstvene poruke uz pomoć svojih ljudi", rekao je Senger Grinvaldu.
Veliki deo "obaveštajnog rata" odvija se na internetu, dodaje Senger, "na stranicama poput Vikipedije."
Vlasnik Tvitera (koji se sada zove Iks) Ilon Mask objavio je mnoštvo dokumenata koji pokazuju kako su bivši rukovodioci platforme bili u dosluhu sa FBI, da su zajedno uklanjali sadržaj koji je agencija smatrala nepoželjnim, kao i da su pomagali u širenju uticaja američke vojske na internetu i cenzurisali "antiukrajinske" narative u ime više američkih obaveštajnih agencija.
Direktor "Mete" Mark Zakerberg je takođe priznao da je Fejsbuk cenzurisao tačne informacije koje su štetile predizbornoj kampanji predsednika Džozefa Bajdena 2020. godine na direktan zahtev FBI.