Svet
Dobro došli u doba tehnocenzure: Američka administracija u ratu protiv "opasnih ideja"
Ako vlada može da kontroliše govor, može da kontroliše misao i, posledično, može da kontroliše umove građana
Uznemirujući svet Bredberijevog "Farenhajta 451" gde se spaljuju knjige kako bi se ugušilo kritičko razmišljanje postao je u Sjedinjenim Državama stvarnost, upozorava intelektualac i borac za ljudska prava i vladavinu zakona Džon Vajthed.
Na papiru – barem prema Prvom amandmanu – Amerikanci su tehnički slobodni da govore šta misle. U stvarnosti, međutim, slobodni su da govore samo onoliko koliko državni službenici – ili korporativni entiteti kao što su Fejsbuk, Gugl ili Jutjub – dozvole.
Dobar primer toga su, navodi direktor Raderford instituta Džon Vajthed, interna dokumenta komisije Predstavničkog doma u kojima jasno piše da američka administracija radi u tandemu sa kompanijama društvenih medija na cenzuri govora.
Pod "cenzorom" mislimo na usaglašene napore vlade da ućutka i potpuno iskoreni svaki govor koji je u suprotnosti sa narativom koji je odobrila vlada.
Ovo je politička korektnost dovedena do najstrašnijeg i opresivnog ekstrema.
Otkrića da je Fejsbuk radio u dogovoru sa Bajdenovom administracijom na cenzuri sadržaja u vezi sa kovidom, od šala preko verodostojnih informacija do dezinformacija, usledila su nakon presude saveznog suda u Luizijani kojom se zabranjuje zvaničnicima da komuniciraju sa društvenim mrežama na temu kontroverznih sadržaja.
Uporedivši vladine žestoke pokušaje da izvrši pritisak na društvene mreže da potisnu sadržaj koji je kritičan prema vakcinama protiv kovida ili izborima sa "distopijom", sudija Teri Dauti upozorio je da "da je Vlada Sjedinjenih Država preuzela ulogu sličnu Orvelovom 'Ministarstvu istine'", navodi direktor instituta posvećenog odbrani građanskih sloboda i ljudskih prava.
Ovo je sama definicija tehnofašizma, ocenjuje Vajthed.
Zaodenut u tiransku samopravednost, tehnofašizam pokreću tehnološki divovi (i korporativni i vladini) koji rade u tandemu da bi postigli zajednički cilj. Vlada nas ne štiti od "opasnih" kampanja dezinformisanja, već postavlja temelje da nas izoluje od "opasnih" ideja koje bi mogle da nas nateraju da razmišljamo svojom glavom i, na taj način, osporimo moć elite nad našim životima.
Do sada su tehnološki giganti bili u mogućnosti da zaobiđu Prvi amandman zahvaljujući svom nevladinom statusu, ali to je u najboljem slučaju sumnjiva razlika kada marširaju u skladu sa diktatom vlade. Ništa dobro ne može proizaći iz toga što je vladi dozvoljeno da zaobiđe Ustav.
Stalna, sveobuhvatna cenzura koju nam nameću korporativni tehnološki giganti uz blagoslov onih na vlasti učiniće da živimo u Orvelovoj "1984." Orvel je svoj roman zamislio kao upozorenje, a on se sada koristi kao distopijski priručnik sa uputstvima za društveno projektovanje stanovništva koje je popustljivo, konformističko i poslušno Velikom bratu, navodi Vajthed.
Ovo je klizava staza koja vodi do kraja slobode govora kakvu smo nekada poznavali.
U svetu koji se sve više automatizuje i filtrira kroz sočivo veštačke inteligencije, Amerikanci su prepušteni na milost i nemilost nefleksibilnih algoritama koji diktiraju granice njihovih sloboda.
Jednom kada veštačka inteligencija postane potpuno integrisani deo vladine birokratije, biće malo manevarskog prostora i svi ćemo biti podložni nepopustljivim presudama tehno-vladara.
Vajthed u komentaru navodi primere. Prvo su cenzori krenuli da se obračunavaju sa "govorom mržnje" takozvanih ekstremista, onda su se obrušili na širenje "dezinformacija" o pokradenim izborima 2020, Hanteru Bajdenu, pandemiji...
Odatle, navodi direktor Raderford instituta, cenzori su razvili sistem i strategiju za ućutkivanje nekonformista. Na kraju, u zavisnosti od toga kako vlada i njeni korporativni saveznici definišu šta predstavlja "ekstremizam", mi ljudi bi svi mogli da budemo krivi za neki misaoni zločin.
Šta god da tolerišemo sada, na šta god da zatvorimo oči, koliko god racionalizovali cenzuru u ime višeg dobra, na kraju će se vratiti da nas ujede za zadnjicu, upozorio je on.
Klizav je put od cenzure takozvanih nelegitimnih ideja do prećutkivanja istine. Na kraju, kao što je Džordž Orvel predvideo, govorenje istine će postati revolucionarni čin.
Ako vlada može da kontroliše govor, može da kontroliše misao i, zauzvrat, može da kontroliše umove građana. To se već dešava.
Sa svakim danom, pomeramo se dalje na putu ka totalitarnom društvu koje karakteriše vladina cenzura, nasilje, korupcija, licemerje i netolerancija, a sve to upakovano za našu navodnu korist u orvelovskog govora o nacionalnoj bezbednosti, toleranciji. Malo po malo, Amerikanci su uslovljeni da prihvate rutinske upade na njihove slobode. Tako ugnjetavanje postaje sistemsko, smrt od hiljadu posekotina.
Već smo srušili bogatu šumu sloboda koju su uspostavili naši osnivači. Nestala je polako, tokom decenija. Erozija naših sloboda se dešavala tako postepeno da niko skoro nije ni primetio. Samo starije generacije, sećajući se kakva je bila prava sloboda, prepoznaju razliku. Postepeno, slobode koje uživaju građani su postajale sve manje i manje važne. Dok poslednja sloboda padne, niko neće znati razliku.
Ovako se diže tiranija i pada sloboda: sa hiljadu rezova, svaki se opravdava ili ignoriše ili se slegne ramenima kao da je beznačajan. Ali ti rezovi se množe.
Svaki rez, svaki pokušaj da se potkopaju naše slobode, svaki gubitak nekog kritičnog prava - da slobodno mislimo, da se okupljamo, da govorimo bez straha da ćemo biti osramoćeni ili cenzurisani, da odgajamo svoju decu kako smatramo da treba, da obožavamo ili ne obožavamo kao naše savest nalaže, da jedemo šta hoćemo i volimo koga želimo, da živimo kako želimo - oni doprinose nemerljivom neuspehu svakog od nas da zaustavi spuštanje niz tu klizavu stazu na kojoj smo već, zaključio je advokat, aktivista i autor Džon Vajthed.
