Bajden u defanzivi: Zašto je predsednik SAD pred izbore primoran da obiđe uporišta demokrata

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džozef Bajden otputovao je juče na zapad države, u okviru poslednje velike kampanje uoči Izbora za Senat i Predstavnički dom, koji se održavaju u utorak, 8. novembra.

U okviru trodnevnog putovanja Bajden će posetiti Novi Meksiko, Kaliforniju, Ilinois i Pensilvaniju. Nakon predizborne turneje, predsednik SAD će se pojaviti na mitingu u Merilendu. Prema pisanju Rojtersa, on će se u Albukerkiju u Novom Meksiku "hvaliti" svojim novim planom za otplatu dugova za studentske kredite i predvoditi skup demokrata. Petak i subotu će provesti u Čikagu, nakon čega će kampanju nastaviti u Filadelfiji sa bivšim predsednikom Barakom Obamom.

Agencija AP navodi da ovakav raspored putovanja nije slučajan i šalje poruku o izbornim očekivanjima predsednika i njegove Demokratske stranke. Ocenjuju da plan Džozefa Bajdena otkriva njegov odbrambeni stav, jer će najveći deo poslednjih dana kampanje pred međiuzbore provesti u mestima u kojima već ima veliku podršku.

"Demokrate su očigledno u defanzivi i to postaje sve jasnije kako se kampanja bliži kraju. Njihove šanse za pobedu ne izgledaju realno, pa gledaju šta mogu da sačuvaju", rekao je direktor Instituta za javno mnjenje Muhlenberg koledža Kristofer Borik.

Primera radi, Bajden je na predsedničkim izborima u Novom Meksiku 2020. godine pobedio sa čak 11 odsto razlike.

Jedan zvaničnik demokrata tvrdi da je odluka odluka da Bajden poseti oblasti u kojima je trijumfovao 2020. godine doneta delimično zbog zabrinutosti za energiju glasača u trkama koje su demokratama važne. Zvaničnike stranke takođe brinu i rivali, koji zaoštravaju kampanju u poslednjim danima pred izbore.

Republikanci imaju prednost

Ove godine biraće se svih 435 članova Predstavničkog doma, 34 senatora i čitav niz drugih zvaničnika, uključujući guvernere 34 od saveznih 50 država, predstavnike državnih skupština, gradonačelnike, sudije i druge. Ankete pokazuju da republikanci imaju prednost među biračima nad Bajdenovim demokratama i očekuje se da će preuzeti kontrolu nad Predstavničkim domom, a možda i Senatom.

Posebno jak "udarac" Bajden je dobio od Latinoamerikanaca, svog moćnog biračkog tela. Nedavna anketa agencije "Ipsos" pokazala je da će upola manje Latinoamerikanaca glasati za Demokratsku partiju, što je trebalo da bude poziv na buđenje stranci, budući da je na predsedničkim izborima 2020. čak 63 odsto Latinoamerikanaca glasalo za Bajdena. Sada je svega 33 odsto pripadnika ove etničke grupe reklo da će svoj glas dati demokratama.

Čini se da ni ankete, a ni statistika iz prošlosti ne idu Bajdenu na ruku. Podaci pokazuju da opozicione stranke, po pravilu bolje prolaze na izborima koji se održavaju na sredini mandata aktuelnog predsednika. Od 1934. godine na poluizborima, samo su partije Frenklina D. Ruzvelta, Bila Klintona i Džordža V. Buša dobile mesta u Senatu ili Predstavničkom domu, navodi AP.

Tako su Republikanci Donalda Trampa 2018. godine izgubili 40 mesta u Predstavničkom domu, ali i dobili dva u Senatu. Demokrate pod Barakom Obamom izgubile su 63 mesta u Predstavničkom domu i šest mesta u Senatu 2010. godine. Kada je istu stranku vodio Bil Klinton, izgubljena su 52 mesta u Predstavničkom domu i osam u Senatu.