Bivši američki predsednik Donald Tramp nedavno je gostujući na televiziji "Foks njuz" ponovio svoje reči izgovorene pre pet godina na NATO samitu u Briselu da će se Sjedinjene Američke Države povući iz alijanse ako ostale članice ne počnu da izdvajaju više za odbranu. On se tim rečima pohvalio u nedavnom televizijskom gostovanju, rekavši da je zapretio saveznicima da ih neće on štititi od Rusije, ako budu nemarni prema izdvajanjima za odbranu.
Trampove pretnje ne treba shvatiti olako s obzirom da postoji mogućnost da osvoji drugi predsednički mandat, piše u uredničkom komentaru "Vašington posta" uz isticanje da bi odluka o napuštanju NATO bila strateška katastrofa ne samo za Evropu već i za SAD.
Srećom, kako se navodi, Senat je Trampove reči shvatio ozbiljno pa je usvojio mere koje su podržale i demokrate i republikanci, a koje će sprečiti da predsednik može sam da donese odluku o povlačenju. Tačnije, on takvu odluku ne može da donese bez Senata i Kongresa.
U tekstu se ističe da treba podsetiti na vrednosti NATO kolektivne sigurnosti: da napad na jednu članicu povlači odgovor svih 30 članica, kako se navodi. To je vrlo efikasno sprečilo da bilo koja država napadne NATO članicu otkako je blok osnovan 1949. godine. Član 5, koji formuliše princip "napad na jednog je napad na sve", aktiviran je samo jednom, i to u odbranu SAD, posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.
"Što se tiče Evrope, garancije kolektivne bezbednosti alijanse i dalje su način odvraćanja od agresije Rusije", navodi se u komentaru u kojem se izvlači i zaključak da je to što Ukrajina nije članica NATO-a ohrabrilo Putina da napadne ovu zemlju 2014. i 2022. godine.
Ako bi se SAD povukle iz NATO, poremetila bi se moć odvraćanja alijanse. Američka vojska i dalje je najjača na svetu, navodi se u tekstu, a Vašington troši na odbranu više nego svih 30 članica saveza zajedno.
"Sa SAD, NATO je najjači vojni blok u ljudskoj istoriji. Bez SAD, to je obezglavljena ljuštura", ističe "Vašington post".
Ustav propisuje kako američki predsednici ulaze u saveze, ali ne govori ništa o tome kako se iz njih povlače. U praksi, Bela kuća se nije često susretala s tom situacijom. Predsednik Džordž Buš povukao se iz Sporazuma o antibalisitčkim raketama, a Tramp iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa i onom o otvorenom nebu.
Propis koji je doneo Senat, a koji sprečavaju povlačenje iz NATO-a predsedničkom odlukom predložili su demokrata Tim Kejn i republikanac Marko Rubio. Usvojen je glasovima svih demokrata i 18 republikanaca. Ali, mogao bi da naiđe na "tvrđi orah" u Predstavničkom domu koji kontrolišu republikanci, od kojih mnogi podržavaju Trampa u trci za drugi mandat.
Oni odani bivšem predsedniku u Predstavničkom domu trebalo bi da pažljivo razmisle o opasnosti Trampovih pretnji, ističe se u komentaru američkog medija.
"Ne samo da bi to predstavljalo istorijsku pobedu Vladimira Putina, već bi odmah ugrozilo američke saveznike u Istočnoj Evropi, ostavljajući ih u povećanoj opasnosti od ruskog napada".
U drugim delovima sveta, kako se dodaje, povlačenje SAD iz NATO navelo bi saveznike da preispitaju svoje odnose sa Vašingtonom, a mnogi bi mogli da prigrle Kinu. Američke bezbednosne garancije drugim zemljama bile bi degradirane.
Tačno je da neke NATO članice ne izdvajaju propisanih dva odsto BDP-a za odbranu: od 31 članice svega 11 je ove godine ispunilo tu obavezu i na to su im skretali pažnju i Tramp i njegov prethodnik Barak Obama.
Ali jedna je stvar da vas saveznici nerviraju, a druga da razvalite savez, zaključuje se u tekstu u kojem se očekuje da Kongres podrži propis usvojen u Senatu kako bi "zaštitio američke interese u svetu".