Ljudi koji traže azil u Briselu primorani su da se sklanjaju u kartonskim kutijama na ulici, piše "Njujork tajms". U malim gradovima širom Nemačke otvaraju se teretane i sale za smeštaj sve većeg broja izbeglica, a u Holandiji, gde je ove godine u izbegličkom kampu umrla tromesečna beba, vladu tuže zbog nehumanih uslova u prihvatilištu.
Od početka sukoba u Ukrajini u Evropu se doselilo 4,4 miliona Ukrajinaca, a broj ljudi koji beže od pretnji u Siriji i Avganistanu se ne smanjuje.
Izbeglica je, dakle, više nego 2015. godine koja se smatra prelomnom tačkom u savremenoj evropskoj istoriji, budući da je tada na Stari kontinent došlo 1,2 miliona izbeglica koje su bežale od ratova na Bliskom istoku, od kojih je najveći broj ostao u Nemačkoj.
Tadašnja državna kancelarka Nemačke Angela Merkel ohrabrila je njihov dolazak svojom sada već čuvenom rečenicom: "Mi to možemo."
Danas se postavlja pitanje kako će se Evropa izboriti ovog puta, na koji način će se rasporediti i jednako tretirati izbeglice unutar EU, konstatuje "Njujork tajms".
"Ovo će biti teška zima u Evropi koja se suočava sa najvećim prisilnim raseljavanjem od Drugog svetskog rata", rekao je Hane Bejrens, šef Instituta za migracionu politiku Evrope.
Evropska humanitarna kriza koja traje već izvesno vreme, pišu analitičari "Njujork tajmsa", sa sobom donosi sve veći rizik od političkih posledica, budući da se gomilaju brojni izazovi.
Sukob Rusije i Ukrajine predstavlja bezbednosnu pretnju, piše američki list, zemlje EU uvode sankcije Moskvi, a Rusija zaustavlja dotok gasa. Energetska kriza je izazvala povećanje inflacije i nezadovoljstvo stanovništva zbog troškova života i rata.
Ekonomsko nezadovoljstvo i nezadovoljstvo u vezi sa migracijama već su podstakli novi nalet krajnje desničarskih i populističkih snaga, upozorava "Njujork tajms".
"Letimo iz jedne krize u drugu. Korona nije gotova. Imamo energetsku krizu. Naše stanovništvo je iscrpljeno ekonomskim nevoljama", rekao je Zeno Daner, okružni administrator Konstanca, na obali Bodenskog jezera u Nemačkoj.
"Insitucionalni rasizam": Ukrajinci imaju prednost
Ipak, veliki problem je i to što nisu sve izbeglice u Evropi tretirane jednako.
Iako Ukrajinci čine veliku većinu novih izbeglica, neki evropski političari za pritisak na državni sistem okrivljuju migrante iz Sirije, Avganistana i drugih mesta van Evrope.
Pošto je Evropa izbeglicama iz Ukrajine automatski odobrila boravak i vize, Ukrajinci su na prvom mestu za stambene i izbegličke usluge, piše "Njujork tajms".
"Ovo je institucionalni rasizam. U Evropi postoje dve klase izbeglica", rekao je David Šmitke, portparol Saksonskog saveta za izbeglice u Drezdenu osuđujući diskriminaciju sa kojom se suočavaju migranti koji ne dolaze iz Ukrajine.
Stotine izbeglica iz afričkih i azijskih država su ovog leta u Holandiji bile prinuđene da spavaju napolju sa malo ili nimalo pristupa vodi ili zdravstvenoj zaštiti, a zbog loših uslova u prihvatilištu za one koji traže azil preminula je i tromesečna devojčica.
Holandski sud je tada zatražio od vlade ove države da poboljša uslove u migrantskim kampovima.
Evropski sud za ljudska prava naložio je nedavno belgijskoj vladi da obezbedi smeštaj za Gvinejca koji je živeo na ulici od kada je u julu podneo zahtev za azil.
Brisel je već iskoristio sve slobodne stambene prostore za migrante, ostavljajući tako 3.500 izbeglica bez ikakvog krova nad glavom.
Kako piše "Njujork tajms", Nemačka, koja se ponosila time što je prihvatila skoro milion izbeglica iz Sirije, sada se oseća preplavljeno dolaskom sličnog broja Ukrajinaca i oko 80.000 drugih migranata koji traže azil.
Neki nemački lideri su zabrinuti zbog toga što se izbeglička kriza sve više oseća u svakodnevnom životu, a takva atmosfera u društvu jača antimigrantske tenzije koje krajnja desnica već dugo eksploatiše.
Čak i Ukrajinci, nekada dobrodošli, sada kod nemačkog naroda izazivaju ozlojeđenost naroda, prenosi američki list.
Izbeglice na grčkom ostrvu LezbosSpencer Platt / Staff / Gettyimages.ru
Neka dođu izbeglice, ali ne kod nas
Nova kriza je takođe oživela raspravu o tome ko treba da ugosti sve brojnije migrante.
Budući da ljudi iz bliskoistočnih zemalja koji traže azil najčešće prvo dolaze u Italiju ili Grčku, ove države već dugo zahtevaju pravedniju raspodelu. Ipak, Nemačka i druge EU države odbijale su da prihvate sistem jednake distribucije, zahtevajući umesto toga da izbeglice budu smeštene tamo gde prvo stignu.
Sada pravednu raspodelu izbeglica zahteva upravo Nemačka, koja je posle Poljske druga zemlja po broju pridošlih Ukrajinaca, a sve se češće i druge bogate severnoevropske zemlje žale da primaju previše ukrajinskih migranata.
"Zašto cela Francuska ima manje Ukrajinaca nego samo nemačka država Baden Virtemberg? A zašto Francuska, Italija i Španija zajedno imaju manje Ukrajinaca od Češke?", upitao je sociolog Gerald Knaus, predsedavajući Evropske inicijative za stabilnost.
Iako se uslovi za mnoge pogoršavaju, nema znakova da će se migracija usporiti, upozorava "Njujork tajms", a mnogi intervjuisani ljudi koji su tražili azil, najvećim brojem iz Sirije i Ukrajine, navode da očekuju da će u Evropu iz njihovih zemalja u narednom periodu pristići još izbeglica.
