Uspon nemačke desničarske populističke partije, Alternative za Nemačku (AfD) nastavlja da uznemirava nemački politički establišment, ali to je politički fenomen čiji dalji uspon i politički uspeh može da ima najdublje i najdalekosežnije posledice, ne samo po sudbinu Nemačke, nego po sudbinu Evrope i Evropske unije u celini, ocenio je novinar Dragan Bisenić.
Jasno je da u Evropi nema bitnijih promena, bez promena u Nemačkoj, a "Alternativa" poseduje nesumnjivi kapacitet promena, navodi Bisenić i dodaje da AfD-u ovom trenutku snagu daje sukob u Ukrajini i položaj Nemačke u evropskim i evroatlantskim relacijama, pri čemu u okolnostima kada partije centra nisu u stanju da ponude rešenja za probleme "alternativa" ima sve uslove za dalji uspon.
U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:
Uspon nemačke desničarske populističke partije, Alternative za Nemačku (AfD - Alternative für Deutschland), nastavlja da uznemirava nemački politički establišment. To je politički fenomen čiji dalji uspon i politički uspeh može da ima najdublje i najdalekosežnije posledice, ne samo po sudbinu Nemačke, nego po sudbinu Evrope i Evropske unije u celini. Jasno je da u Evropi nema bitnijih promena, bez promena u Nemačkoj. A "Alternativa" poseduje nesumnjivi kapacitet promena.
Nemački nedeljnik "Štern" pre tri nedelje objavio je intervju sa kopredsedavajućom AfD, Alis Vajdel i nakon toga dobio stotine protestnih pisama. Mnogi u pismima nedeljniku traže da AfD bude zabranjen. Nemci se, prosto, ježe na svaku pomisao obnavljanja nemačkog nacionalizma u bilo kojoj, a posebno u drastičnoj formi koju pokazuje Alternativa za Nemačku. To je za Nemačku takav tabu, da nikakvi pozivi za "normalnom Nemačkom" koji dolaze sa druge strane okeana, ne mogu da budu dočekani s razumevanjem.
Ono, što AfD, doista daje snagu u ovom trenutku, to je sukob u Ukrajini i položaj Nemačke u evropskim i evroatlantskim relacijama. Vajdelova je još prošle godine upozorila da Nemačka može da bude najveća žrtva sukoba velikih sila i da bude na kraju "veliki gubitnik".
Ona u ukrajinskom sukobu vidi "ekonomski rat" protiv Nemačke, posebno zbog prisiljavanja Nemačke da se odrekne energetske saradnje s Rusijom i povoljnih cena gasa iz Severnog toka 1 i 2 koji su sada čak i minirani.
Vajdelova, stoga poziva na hitne mirovne pregovore sa Moskvom i puštanje u rad gasovoda Severni tok 2. Zauzvrat, ona takođe prihvata podelu Ukrajine: "Ono što to na kraju znači za Ukrajinu i za Rusiju i za podelu teritorije nije naša tema", rekla je Vajdelova. "Moramo prvo da gledamo našu zemlju", pozvala je ona.
Danas je Nemačka suočena sa nekim od velikih i suštinskih izazova. Njena ekonomija je u recesiji. MMF očekuje da će Nemačka ove godine imati lošije rezultate od svih drugih zemalja G7. Cene energije i inflacija su i dalje izuzetno visoke, a ovo pogoršava vladina politika zelene energije i postepenog ukidanja nuklearne energije. Imigracija je takođe na dnevnom redu na način na koji nije bio od izbegličke krize 2015. Prema zvaničnim statistikama, broj podnosilaca zahteva za azil porastao je za 78 odsto od prošle godine. Nekoliko lokalnih vlada panično je slalo pozive za pomoć i izjavljivalo da nisu u stanju da se izbore sa sve većim brojem migranata.
Sve su to legitimna pitanja kojima birači žele da se bave. AfD ne vodi samo kampanju za glasove svojim antiratnim držanjem. Takođe postiže rezultate zahvaljujući rastućoj društvenoj nejednakosti.
Prema studiji "Radikalizovano i etablirano" o razvoju AfD-a Oto-Brener-Fondacije (OBS), glasači AfD-a često imaju "društveno lošu poziciju". To znači da njihov svakodnevni život ne oblikuje politička jednakost, već ekonomska nejednakost.
Centrističke partije bi mogle da pokušaju da ponude neka sopstvena rešenja za ove probleme. Oni bi mogli da pokušaju da se razlikuju od AfD kroz otvorenu debatu. Ali umesto toga, njihov podrazumevani odgovor je da pokušaju da blokiraju vlast AfD-u i da ignorišu pitanja zbog kojih su njeni birači ljuti. Ovo je strategija koja će sigurno propasti.
Prvo hteli saradnju, pa se predomilisli
Prošlog meseca, lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU), partije desnog centra, Fridrih Merc, izazvao je uzbunu kada je sugerisao da bi njegova stranka možda bila spremna da sarađuje sa AfD-om na lokalnom nivou.
U nedavnom intervjuu za TV kanal ZDF, Fridrih Merc je rekao da, ako je gradonačelnik AfD izabran u gradu ili opštini, onda je "prirodno da moramo da tražimo načine da obezbedimo da možemo da nastavimo da radimo zajedno u gradu". Jasno je, dodao je, da se moraju prihvatiti rezultati demokratskih izbora. Njegova izjava usledila je neposredno nakon što je AfD osvojio svoje prve izbore za okružno veće i svoje prvo mesto gradonačelnika. AfD takođe raste u anketama širom zemlje. Sada se nalazi ispred vladajućih Socijaldemokrata (SPD) kancelara Olafa Šolca.
Mercovi komentari izazvali su skoro histeričnu reakciju, čak i unutar njegove stranke. Od tada je morao da proguta ponižavajuće povlačenje.
"Da budemo jasni, još jednom, i nikada nisam rekao drugačije... Neće biti saradnje sa AfD-om, čak ni na opštinskom nivou", napisao je na Tviteru samo dva dana nakon intervjua.
U suštini, Merc je optužen da je pretio da će prekinuti sanitarni kordon koji su sve glavne stranke u Bundestagu pristale da postave oko AfD-a. CDU, SPD, Slobodne demokrate i Zeleni već su usvojili rezolucije protiv formiranja koalicija sa populistima. Sada se mnogi plaše da bi Mercov CDU možda bio spreman da razbije ovaj dugogodišnji tabu. Čak ni njegovo povlačenje nije smirilo stvari.
"Ovo je klasičan obrazac pokušaja da se crvena linija pomera korak po korak", rekao je Kevin Kunert, generalni sekretar SPD.
Sukob je podvukao koliki je pritisak na CDU sada od strane AfD-a. Iako je popularnost vladajućeg SPD-a u slobodnom padu, opoziciona CDU nije mogla da ima koristi od toga. CDU je trenutno najpopularnija partija u Nemačkoj, sa oko 27 odsto glasova, socijaldemokrate su pale na 18, a zeleni na 14 odsto. Ali, AfD profitira od vladinih nevolja. Ironično, kada se Merc prvi put neuspešno predstavio kao potencijalni lider stranke 2018. godine, obećao je da će "prepoloviti AfD".
"Imam samopouzdanja da to uradim, i to je moguće", rekao je tada. Otkako je postao lider u januaru 2022. godine, podrška CDU je u opadanju. U međuvremenu, podrška AfD-u se otprilike udvostručila.
Čini se da AfD nije uspela da napravi najveći iskorak u anketama u poslednjih nekoliko nedelja, već još prošlog leta. U julu 2022. partija je i dalje bila na 11, a u septembru već na 15 odsto, a sada je skoro 20 odsto. U to vreme, strahovi od eskalacije rata u Ukrajini, recesije i od neprihvatljivih troškova grejanja bili su u centru političke debate. Izgleda da je AfD u stanju da nadprosečno profitira od ovih strahova.
Na to ukazuju i druge brojke. Biračko telo AfD ocenjuje sopstvenu socijalnu situaciju lošijom od pristalica drugih partija: 46 odsto pristalica AfD ocenjuje vlastitu ekonomsku situaciju kao "manje dobru" ili "lošu".
Pokušaji da se AfD isključi i izoluje, nisu umanjili njihovu podršku. Ako ništa drugo, ova strategija pomogla je da se ojača tvrdnja AfD-a da je jedina stranka koja se protivi establišmentu. Insistiranje centrističkih partija na postavljanju sanitarnog kordona oko AfD-a ne samo da ih dovodi u paniku, već i marginalizuje ogroman broj Nemaca koji sada glasaju za AfD (oko petine biračkog tela).
Nemački stručnjaci savetuju da, ako CDU želi da pridobije glasače AfD-a, onda će morati da počne da se bavi pitanjima do kojih je ovim glasačima stalo. Ali trenutno CDU nije u stanju da to uradi. To je duboko podeljena stranka sa slabim rukovodstvom. Pristalice bivše kancelarke Angele Merkel, koja je CDU odvela u liberalnijem i zelenom pravcu, i dalje neprijateljski gledaju na Merca, koji dolazi sa desnice stranke. Iako bi Merc želeo da se dodvori biračima AfD-a (on je čak nedavno nazvao svoju stranku "alternativom za Nemačku sa suštinom“), krilo Merkelove stranke učiniće sve što je u njegovoj moći da to spreči. Merc je do sada malo rekao o migracijama, klimatskoj politici ili čak ekonomiji – ključnim pitanjima koja animiraju glasače AfD-a. U takvim okolnostima, "alternativa" ima sve uslove za dalji uspon.