Evropska poruka radnicima: Prekvalifikuj se ili umri

Ukoliko Evropa želi da ima konkurentnu radnu snagu, njeni radnici moraju da nauče važnu lekciju - škola nikada nije gotova.

Obrazovni put prosečne osobe godinama je bio prilično jednostavan. Nakon osnovne i srednje škole, na red bi došao fakultet ili drugi oblik stručnog usavršavanja, nakon čega bi ta znanja koristila do penzionisanja. 

Prekvalifikacije su bile - a i dalje su - retkost. Ipak, tehnološki razvoj i promene potreba u industriji danas rizikuju da otkriju činjenicu da evropskim radnicima nedostaju relevantna znanja i veštine. To bi Evropsku uniju moglo skupo da košta, piše "Politiko".

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je u svom prošlogodišnjem obraćanju Evropskom parlamentu naglasila da će budućnost konkurentnosti tog bloka zavisiti od "radne snage sa pravim veštinama".

Pojava novih tehnologija, poput veštačke inteligencije, dovešće do tektonskih promena u privredi, a procenjuje se da će veliki broj poslova ili nestati, ili će biti u potpunosti izmenjen. Glavno pitanje sa kojim EU sada mora da izađe na kraj jeste kako da svoje radnike pripremi za te promene.

Veštine su sada deo normalnog radničkog života

Kako bi se suočila sa tim izazovom, Komisija je početkom maja pokrenula tzv. Evropsku godinu veština. Nove veštine su jednako važne u kasnijim fazama života, kada su ljudi već zaposleni, kao i u školskim danima, rekao je evropski komesar za poslove Nikolas Šmit za "Politiko".

"Moramo da imamo otvoreni sistem obuka i prekvalifikacija. Ne možemo da kažemo, 'Sada ste obučeni i to je to'. Moramo da kažemo, 'Veštine su sada deo normalnog radničkog života'. Moramo da adaptiramo naše kapacitete i naše veštine, i to stalno", rekao je taj političar iz Luksemburga.

Jedna od oblasti na koju su se u Briselu posebno fokusirali su digitalne veštine: EU želi da do 2030. ima bar 20 miliona stručnjaka za informacione tehnologije - danas ih ima svega devet miliona.

Najveći deo posla koji je neophodan za postizanje ciljeva Unije će, ipak, pasti na ramena drugih.

EU računa na podršku široke koalicije kompanija, univerziteta i drugih obrazovnih institucija kako bi ispunila data obećanja. Ipak, posedovanje ovih obrazovnih opcija je samo prvi korak u prekvalifikaciji ljudi koji su davno napustili formalno obrazovanje.

Najveći problem evropske inicijative za prekvalifikaciju radnika su - sami radnici, odnosno njihova želja da uopšte prođu kroz takav proces. Šmit smatra da je reč o "pitanju mentaliteta", dodajući da je teško prekvalifikovati nekoga ko se tome otvoreno protivi.

Poslodavci bi mogli biti ti koji će motivisati radnike da nastave sa procesom obuke i usvoje nove veštine. "Kao što ulažete u nove tehnologije, morate da uložite i u ljudski kapital", poručuje Šmit poslodavcima. 

EU podstiče i države članice da osnuju posebne fondove, iz kojih bi se finansirali programi obuke i prekvalifikacija radnika.