Kako i kada će se okončati sukob u Ukrajini: Šta ako entuzijazam Zapada za slanje pomoći opadne

Sukob između Ukrajine i Rusije tokom leta je ušao u novu fazu, nakon što je Kijev započeo svoju dugo najavljivanu kontraofanzivu, od koje su mnogi na Zapadu imali velika očekivanja.

Ipak, ukrajinske trupe su naišle na dobro utvrđene ruske odbrane na frontu dužine skoro 1.000 kilometara - koje se na pojedinim delovima prostiru i do 30 kilometara dubine - izgrađene tokom zimskih i prolećnih meseci.

Vremenom je postalo jasno da kontraofanziva neće dovesti do brzih rezultata i da uspeh nije zagarantovan, piše američka mreža Si-En-Bi-Si.

Vojni stručnjaci upozoravaju da će sukob verovatno trajati još dugo, a da će pritisak na Ukrajinu - ali i njene zapadne saveznike - opstati i u godinama koje dolaze.

"Ukrajina mora da pokaže da može da napravi napredak, ali svi znaju da, ako uzmemo u obzir snagu sa kojom raspolažu, neće im biti lako da proteraju sve Ruse iz Ukrajine do kraja 2023", rekao je penzionisani britanski general Ridžard Barons za tu američku mrežu.

On je dodao da će ukrajinska kontraofanziva "verovatno napraviti određeni napredak do kraja godine", ali da to neće biti ni blizu dovoljno "da okonča okupaciju".

"U određenoj meri, moramo da prihvatimo da je to dokaz koncepta da Ukrajina može da pobedi na bojnom polju. Ali to će biti veliki poduhvat, a pod tim mislim bar 100 milijardi dolara pomoći godišnje - u najmanju ruku tokom 2024. i 2025. godine", izjavio je Barons.

Kraj se ne nazire

Si-En-Bi-Si navodi da su "postojale nade da će ukrajinska kontraofanziva preokrenuti tok sukoba na stranu Kijeva", ali su ih dobro postavljene ruske odbrane sprečile u toj nameri.

Od kada su ukrajinske operacije započele pre oko dva meseca, njihove trupe su uspele da zauzmu samo nekoliko manjih sela i, prema navodima samog ukrajinskog Ministarstva odbrane, svega dvestotinak kvadratnih kilometara na jugu zemlje.

Nik Rejnolds, saradnik britanskog RUSI instituta, rekao je da problemi sa kojima se kontraofanziva suočava nisu iznenađenje.

"Ruske snage su imale dosta vremena da se utvrde i ako pogledate odbrambene položaje koje su postavili, jasno je da će Ukrajinci uvek imati problem da ih probiju, pogotovo pošto njihova avijacija nije u stanju da sprovodi operacije iza ruskih linija", rekao je on.

Barons naglašava da je zamisao Ukrajinaca bila da preseku kopneni koridor koji spaja Rostovsku oblast sa Krimom, ali da u tome do sada nisu imali većih uspeha.

"Ruska strategija je da tvrdoglavo drže teritoriju koju su zauzeli, verujući u dve stvari: jedna je da će se motivacija Ukrajinca za borbu iscrpiti kada počnu da gube veliki broj vojnika tokom kontraofanzive. I drugo, da će entuzijazam Zapada za slanje pomoći opasti, zato želimo da trošimo svoj novac na druge stvari", naglasio je on.

Kako bi sukob mogao da se okonča?

Stručnjaci smatraju da ukrajinska kontraofanziva neće napraviti značajnije rezultate tokom ove godine. Oni naglašavaju da je za Kijev važno da postigne "makar manji napredak" kako bi zapadne države nastavile da podržavaju Ukrajinu i tokom 2024. godine - a možda i duže.

"Mislim da je opasnost za Ukrajince ako zaista dođu u ćorsokak, gde su vrlo malo teritorije i gde je mnogo opreme koju je isporučio Zapad uništeno, a Ukrajinci su pretrpeli veoma značajne žrtve", smatra saradnik "Četam hausa" Džejmi Šej, inače portparol NATO saveza za vreme bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.

Takav scenario bi mogao da osokoli protivnike rata i poveća javno nezadovoljstvo politikom slanja pomoći Ukrajini, navodi Si-En-Bi-Si.

U isto vreme, potencijalni mirovni pregovori Moskve i Kijeva deluju kao daleki san, i pored inicijativa da se dve strane dovedu za pregovarački sto. O tome se govorilo tokom samita u Džedi, u Saudijskoj Arabiji, podseća američka mreža.

U nekom trenutku, Ukrajina će morati da odluči da li veruje u vojno rešenje sukoba ili će morati da traži druga rešenja "bez prihvatanja poraza", kaže Barons. Jedno od rešenja bi moglo da bude primirje, privremeni sporazum koji bi obustavio borbe, ali koji ne bi zvanično okončao sukob.

"Jedan od ishoda je da se ovaj rat vodi zato što Ukrajina dobija pomoć za tako nešto. Drugi je da Ukrajina odluči da zamrzne borbe, ali mi trenutno nismo ni blizu toga. Zatim postoji nešto u sredini gde, a to se dešava sa mnogim ratovima, oni samo završe u ćorsokaku", rekao je on, navodeći grčo-turski sukob oko Kipra i sukob Severne i Južne Koreje kao primere.

Barons navodi i da, iako neke zemlje - poput SAD - nastavljaju da naoružavaju Ukrajinu, drugi bi mogli da izgube interesovanje za tako nešto zato što su svesni visokih rizika.