Svet
"Blumberg": Amerika bi mogla da ostane usamljena u borbi protiv Kine
Iako se Vašington okrenuo protiv Pekinga, za veliki broj zemalja Kina je i dalje jedan od glavnih trgovinskih partnera
Novi hladni rat ne ide tako dobro kao što neki na Zapadu misle, navodi kolumnista Pankaj Mišra za "Blumberg".
"Iste nedelje kada su izbori u Brazilu vratili na vlast Luiza Injasija Lulu da Silvu, čvrstog saveznika Kine u Latinskoj Americi, nemački kancelar Olaf Šolc je prvi veliki zapadni lider koji je posetio Kinu posle tri burne godine kada su pandemija, a potom i napad Rusije na Ukrajinu nepovratno promenili svet", piše Mišra.
Za to vreme, autor primećuje, Sjedinjene Američke Države su se odlučno okrenule protiv Pekinga.
"Biznismeni koji su ranije bili nevoljni da prioritet daju interesima nacionalne bezbednosti u odnosu na korporativni profit, konačno su se uskladili sa javnim mnjenjem i konsenzusom spoljnopolitičke elite – da je sve autoritarnija Kina, koja odobrava rusku agresiju i preti Tajvanu, rival kom bi se trebalo globalno suprotstaviti", dodaje se u tekstu.
Međutim, američki predsednik Džo Bajden teško pronalazi saveznike u borbi između demokratija i autokratija. Različiti pogledi na odnose sa Kinom postoje i unutar vladajuće koalicije u Nemačkoj.
Naime, ministarka spoljnih poslova Analena Berbok ne odobrava posetu kancelara Kini. Ona smatra da je Peking suparnik Berlina i poziva na "stratešku solidarnost sa demokratskim partnerima", kao i "zajedničku odbranu naših vrednosti i interesa".
Nakloljen biznismenima
"Ipak, Šolc je, izgleda, više naklonjen nemačkim biznismenima koji najduži ekonomski procvat svoje zemlje pripisuju izvozu u Kinu. Oni tvrde da dalji prosperitet zavisi od jednog od najvećih tržišta nemačkih automobila, mašina i hemikalija", piše kolumnista i dodaje da je kancelar prošlog meseca odbacio kritike članova svoje vlade i dao zeleno svetlo kineskim investicijama u hamburškoj luci.
On navodi da je problem za Nemačku i druge manje moćne države taj što je u vreme krize postalo teže žrtvovati konkretne ekonomske interese u ime moralnih vrednosti koje se propovedaju.
"Zelena stranka je u svom predizbornom programu objavila da želi da okonča izvoz oružja iz Evrope diktaturama, režimima koji krše ljudska prava i ratnim zonama", piše "Blumberg".
Međutim, Berbok je nedavno bila primorana da opravda izvoz nemačkog oružja u Saudijsku Arabiju, pozivajući se na nemačke ekonomske interese.
U tekstu se podseća na slučaj odlazećeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara koji je 2018. godine posetio Tajvan gde je "širio teorije zavere o poreklu virusa korona u Kini". Međutim, čak je i on morao da se povinuje uticajnom agrobiznis lobiju u Brazilu koji nastoji da zadrži zadrži unosan izvoz u Kinu.
Povučen prigovor
Bolsonaro je čak bio prinuđen da prošle godine povuče svoj prigovor na učešće kompanije "Huavej" na aukcijama za 5G mrežu u Brazilu.
Sa druge strane, Lula ima "dugu istoriju sinofilije", piše "Blumberg" i dodaje da je kao predsednik podržavao kinesko-brazilske odnose, delom i učestvovanjem u osnivanju BRIKS-a. On je prošle godine pohvalio kinesko upravljanje pandemijom i tvrdio da se SAD osećaju ugroženo kineskim uspehom.
"Svakako, savez demokratija koji predlažu Bajden i Berbok deluje klimavo kada se uzme u obzir da popularni, demokratski izabrani lider Brazila krivi Kijev koliko i Moskvu za rat u Ukrajini", ističe kolumnista i navodi da bi Lula mogao da se pridruži kineskoj inicijativi "Pojas i put".
To je već učinila Argentina, druga velika latinoamerička ekonomija, čiji je predsednik Alberto Fernandez bio jedan od retkih svetskih lidera koji je otputovao u Peking na ovogodišnje zimske Olimpijske igre.
Kina je dobila status nezamenljivog investitora u Latinskoj Americi, navodi kolumnista i ukazuje na postojeće i predložene infrastrukturne projekte na kontinentu, od nove luke u Peruu vredne tri milijarde dolara do plana za izgradnju železnice koja povezuje obalu Južne Amerike na Atlantiku i Pacifiku.
"Teško je zamisliti da će levo orijentisani lideri koji su došli na vlast poslednjih godina u Čileu, Boliviji, Peruu, Kolumbiji i Meksiku želeti da, po nalogu Bajdenove administracije, pogoršaju svoje odnose sa Kinom, najvećim trgovinskim partnerom većine zemalja Latinske Amerike. Nije iznenađujuće što su skoro svi odbili da se pridruže zapadnim sankcijama protiv Rusije", dodaje se u analizi.
Usamljena bitka
Razdor između SAD i većeg dela sveta postaće još jasniji kasnije ovog meseca kada se Indonezija, još jedna zemlja ekonomski previše zavisna od Kine, nada da će ugostiti Vladimira Putina kao i Si Đinpinga na samitu G-20 na Baliju, piše Mišra.
On ističe da su mnogi u Americi pozdravili trendove koji su se ubrzali nakon pandemije i Putinovog "bezobzirnog napada na Ukrajinu": odvajanje od Kine i održavanje prijateljstava.
"Globalno, međutim, poslovni lobiji i ekonomski interesi daleko su od toga da budu podređeni bezbednosnim imperativima definisanim u Beltveju. U nedostatku željnih boraca na Zapadu, ali i na globalnom jugu, Bajden može biti osuđen na usamljenu bitku", zaključuje kolumnista "Blumberga".
