Ili pita raste, ili će svako dobiti manje parče: Ulazak Ukrajine u EU imaće monumentalne posledice

Ruska Specijalna vojna operacija podstakla je lidere Evropske unije da ozbiljno razmotre primanje Ukrajine u svoje okrilje - potez koji bi dramatično preoblikovao blok.

Sukob u Ukrajini podstakao je do skora pasivnu EU na aktivniju ulogu. Ukrajina, Moldavija i Bosna i Hercegovina dobile su status kandidata, otvoreni su pregovori o pristupu sa Albanijom, a zahuktali su se pregovori i sa drugim kandidatima - Crnom Gorom, Severnom Makedonijom, Srbijom i Turskom, piše "Fajnenšel tajms".

Dok lideri EU govore da je Ukrajina na "putu" ka članstvu, mnogi zvaničnici država članica i diplomate privatno se pitaju da li će se to zaista i dogoditi.

Ne samo da je Ukrajina zemlja u sukobu, već bi bila i peta najveća članica bloka po broju stanovnika (pre sukoba) i daleko najsiromašnija, što ima implikacije na to kako bi budžeti EU bili podeljeni. Ipak, zahtev Kijeva da uđe u blok, više nego bilo šta drugo, pokrenuo je duboka pitanja o budućnosti čitavog evropskog projekta.

"Morali smo da napravimo ogromnu promenu u svom razmišljanju od početka rata u Ukrajini. Sada vidimo proširenje kao nešto što je postalo neizbežno, kao nešto što je potrebno za stabilizaciju našeg kontinenta", rekla je "Fajnenšel tajmsu" osoba upoznata sa razgovorima zvaničnika EU.

"Dakle, pošto smo to shvatili, moramo hitno da razradimo kako ćemo sve ovo da uradimo i kakve će to monumentalne posledice po našu imati u pogledu finansija i donošenja odluka", dodao je izbor.

Sukob je možda doveo do promena "političkih vetrova", ali nije promenio nepromenljive izazove oko kapaciteta EU za proširenje. U Briselu i širom glavnih gradova Unije, zvaničnici se ne pitaju samo da li Ukrajina može da sprovede dugu listu reformi potrebnih za pridruživanje EU kada se sukob završi, već i da li blok može da se reformiše dovoljno da apsorbuje Ukrajinu.

S obzirom na to da ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski insistira na otvaranju pregovora o pridruživanju do decembra, raste svest da se kapacitet EU da prihvati nove države članice ne može jednostavno ignorisati držanjem ulaznih vrata zatvorenim.

Debata o tome kako bi proširenje moglo da promeni EU uglavnom se vodi privatno, pošto političari nastoje da izbegnu podsticanje javne debate o nečemu što može izazvati podele.

Mnoge države članice, na primer, muče se da pronađu rešenja koja izbegavaju preradu sveobuhvatnih sporazuma EU, što je dugotrajan i politički naporan proces koji bi zahtevao referendume u mnogim državama, nudeći domaće žarište za evroskeptične kampanje.

Ali odluka da se "kapacitet apsorbovanja" stavi na dnevni red za razgovore između 27 lidera EU u Granadi ovog oktobra odražava priznanje da se ta tema više ne može držati u tajnosti.

"Radi se o identifikovanju problema koje treba da rešimo pre nego što se zemlje pridruže", kaže jedan diplomata EU. "Moramo da razmislimo šta to znači . . . kako da obezbedimo da unija funkcioniše?"

U ovoj fazi, diskusije su više o identifikaciji pitanja koja bi proširenje postavilo za EU, a ne o pokušajima da se donesu bilo kakve političke odluke. To je razumljivo s obzirom na to koliko su izgledi za proširenje zapravo neizvesni.

Dok su pad Gvozdene zavese i želja da se integrišu bivše države istočnog bloka, kao što je Poljska u zapadnu demokratiju i kapitalizam, pomogli da se napravi jak argument za masovni ulazak 10 zemalja 2004, ovaj put motivacija da se prihvati trenutni broj kandidata manje je jasna.

Ovo pitanje kapaciteta apsorpcije svodi se na dve ključne teme. Prvo, kako bi EU reformisala svoj budžet kada bi se suočila sa novim članicama koje bi verovatno bile neto korisnici sredstava EU? Kako bi manje bogate zemlje članice reagovale na ideju da postanu neto davaoci doprinosa?

Drugo pitanje je: koje bi institucionalne reforme bile neophodne da bi se osiguralo da EU može da obezbedi nesmetane procese donošenja odluka ako se unija sastoji od čak 35 glavnih gradova, u odnosu na sadašnjih 27. Neuspeh u reviziji njenih procedura mogao bi da sputava EU, posebno u oblastima politike koje zahtevaju jednoglasnost.

Članstvo Ukrajine bi najviše opteretilo finansije EU. Kako ističe nota internog Saveta EU u koju je FT imao uvid, dve najveće oblasti budžeta EU su Zajednička poljoprivredna politika (CAP) i kohezija, ili regionalna potrošnja, koji zajedno čine oko 62 odsto sedmogodišnjeg budžeta EU ili oko 370 milijardi evra svaki.

Prihvatanje Ukrajine, sa poljoprivrednim zemljištem koje premašuje veličinu Italije i poljoprivrednim sektorom koji zapošljava 14 odsto njenog stanovništva, promenilo bi igru. Iz toga sledi da bi Ukrajina postala najveći primalac sredstava CAP-a, od kojih se većina sastoji od direktnih plaćanja poljoprivrednicima ili podrške dohotku.

Posledice bi bile ozbiljne: drugi poljoprivrednici u Uniji bi morali da prihvate mnogo niže isplate ili bi EU morala da pristane na veliko povećanje svog budžeta za poljoprivredu.

U Francuskoj, gde poljoprivredni sektor ima ogroman uticaj, političke posledice bi bile zastrašujuće. Isto važi i za zemlje koje su se zalagale za pridruživanje Ukrajine. Poljska, čiji je predsednik Andžej Duda 2022. godine pozvao Ukrajinu da iskoristi ubrzani procesa članstva, godinu dana kasnije je zabranila uvoz nekih ukrajinskih poljoprivrednih proizvoda. Varšava je preduzela akciju nakon što je prenatrpanost jeftinog žita izazvala burne proteste njenih farmera i zahtevala od komisije da proširi te granice na druge proizvode ovog leta.

"Ukrajina još nije ni ušla u EU, a već je oštetila jedinstveno tržište", primećuje drugi diplomata EU.

Kada je reč o regionalnom finansiranju, u belešci koju je pripremio istraživački centar Briselskog instituta za geopolitiku za sastanak za doručak pre samita, istaknuti su visoki ulozi. Većina sadašnjih kandidata za pristupanje, uključujući Ukrajinu, ima BDP po glavi stanovnika, meren paritetom kupovne moći, ispod Bugarske, članice EU sa najnižim prihodima.

"Logika kohezione politike je da bi sredstva morala biti preusmerena na nove članice unije, na štetu sadašnjih korisnika, osim ako se ne prikupi više prihoda EU", navodi se u dokumentu o politici. Drugim rečima: Ili pita raste, ili svako dobija manji komad.

Još veće pitanje od novca, tvrde neki briselski zvaničnici, jeste kako bi EU obezbedila da nastavi da funkcioniše.

Istrajavanje na jednoglasnom donošenju odluka o spoljnoj ili poreskoj politici postalo bi teže u proširenoj EU, s obzirom na mogućnost da jedna država može da stavi veto i blokira bilo koji predlog koji joj se ne sviđa – moć koju Mađarska često koristi.

Pored toga, velike države koje su navikle da spremno okupljaju manjine koje blokiraju glasanje - gde pravila EU dozvoljavaju takozvano donošenje odluka kvalifikovanom većinom - otkrile bi da bi bilo izazovno okupljanje dovoljno velikih koalicija istomišljeničkih država članica.

Ideja o fundamentalnim reformama u donošenju odluka u EU podiže izglede da li će biti potrebna promena ugovora da bi se omogućilo prošireno članstvo. Ali diplomate vide malu podršku reformi sporazuma u većini prestonica, s obzirom na strah da bi to otvorilo Pandorinu kutiju dodatnih zahteva.

Uz to, ne treba zaboraviti da je za EU pristupanje Poljske i Mađarske, koje su i dalje u sukobu sa Komisijom u pogledu usklađenosti sa pravnim standardima, bilo iskustvo koje ostavlja ožiljke.

Kako je primetio jedan diplomata EU, neke postojeće prestonice će insistirati na izuzetno snažnim merama zaštite u novim državama članicama za zaštitu vladavine prava i nezavisnosti pravosuđa. Biće potrebni i koraci za jačanje primene pravila jedinstvenog tržišta, upozorava diplomata.

Dalja pitanja se odnose na vremenske okvire prema kojima bi postojeće države članice pristale da se otvore za slobodu kretanja novih članica. Zatim su, naravno, bezbednosne implikacije apsorpcije zemlje poput Ukrajine, sa njenim sukobom sa Rusijom, kao i balkanskih zemalja koje ostaju žarište etničkih tenzija.

Za sada članstvo Ukrajine ostaje u domenu hipotetičkog. Tokom posete Kijevu u maju, predsednica Komisije Ursula fon der Lajen priznala je da bi "neki mogli pomisliti da je nemoguće, neverovatno ili previše daleko govoriti o slobodnoj i mirnoj Ukrajini u Evropskoj uniji". Ali, dodala je, "Evropa se trudi da nemoguće učini mogućim".

Neke diplomate ne dele njen optimizam i sumnjaju da li će se to ikada ostvariti. Privatno, oni se odnose na perspektivu članstva Kijeva u EU kao na "ako" ne "kada".