Zašto "vouk levica" ćuti o filmu o seksualnoj eksploataciji dece?

Novi američki film "Zvuk slobode", koji otkriva brutalnu stvarnost trgovine decom, dočekan je sa prigušenim entuzijazmom političke levice, što postavlja pitanje: Da li je ćutanje jednako saučesništvo u neizrecivom zločinu?

Pišući za "Verajeti" magazin, filmski kritičar Oven Glajberman je uočio: "Hajde da pretpostavimo da, kao ja, vi niste desničarski fundamentalista i teoretičar zavere koji traži mračan i napet film za gledanje tokom prazničkog vikenda. Čak i tad, ne morate da imate ekstremističke stavove kako bi ste videti 'Zvuk slobode' kao uverljiv film koji otkriva jedan od najstrašnijih zločina našeg vremena, od od se Holivud uglavnom distancira".

U trenutku kada pitanja seksualnog zlostavljanja dominiraju u industriji zabave, pogotovo u kontekstu pokreta #MeToo, nezainteresovanost, ili čak averzija Holivuda prema temi pedofilije i seksualne eksploatacije dece je u najmanju ruku čudna, piše američki novinar Robert Bridž za portal "Fonda strateške kulture".

Na kraju krajeva, film otkriva da u svetu danas ima više ljudi u položaju ropstva nego u doba kada je ropstvo bilo legalno. I dok su optužbe o seksualnom zlostavljanju koje su počinili holivudski velikaši veoma uznemirujuće, čak i nagoveštaj da bi vodeća američka industrija mogla da brani ili čak učestvuje u trgovini dece ozbiljno dovodi u pitanje granice moralne prihvatljivosti.

Nije tajna da se Holivud nalazi na meti najrazličitijih teorija zavere, dok sve veći broj ljudi povezan sa filmskom industrijom govori o problemu sa pedofilijom koji se često ne shvataju ozbiljno, navodi autor teksta.

Kome smeta Zvuk slobode?

Dakle, zašto progresivci ćute o "Zvuku slobode", a striming platforme poput "Netfliksa", "Hulua" i "Amazona" neće ni da mu priđu? Za početak, negativac u filmu je sama "ljudska priroda", što je suprotno sa ideologijom liberalizma koja propoveda da svako ponašanje, pa i ona seksualna, zaslužuju "pravedno saslušanje". Bilo je čak i poziva da se pedofilija legitimiše, a da se oni koji su za to krivi pomiluju, navodi Bridž.

Profesor na Njujorškom univerzitetu u Fredoniji Stiven Keršnar je samo jedan od mnogih levičarskih akademika koji se zalaže za normalizaciju seksualnih odnosa odraslih i dece.

"Zamislite da odrasli muškarac želi da ima seks sa dvanaestogodišnjom devojčicom. Zamislite da i ona to želi. Standardno mišljenje je da je to duboko pogrešno, nevezano samo za to što je kriminalizovano", naveo je Keršnar.

"Meni nije toliko očigledno zašto je to loše. Ja mislim da je to greška. I mislim da će nam istraživanje zašto je to greška reći ne samo stvari o seksu odraslih i dece i zakonskom silovanju, već i o osnovnim principima morala", zaključuje Keršnar.

On je rekao da čak postoje i "evolutivne prednosti seksa dece i odraslih", dodajući da "njemu nije jasno ni zašto bi seks sa jednogodišnjom bebom nužno bio loš".

Alin Voker, transrodna nebinarna asistentkinja na Univerzitetu Old Dominion čak je i skovala termin "osoba koju privlače maloletnici" kako bi destigmatizovala pedofijilu.

Konačno, ne smemo zaboraviti radikalni kulturni milje koji film "Zvuk slobode" pokušava da sruši: LGBT parade, dreg kraljice i diskusije u osnovnim školama o transrodnim i "alternativnim seksualnim životnim stilovima" su postale opšteprihvaćene u diskursu u Sjedinjenim Državama, ukazuje Bridž.

Sve to čini da film koji cilja na seksualne predatore zaista deluje kao pretnja velikom delu populacije. Teško je zamisliti da će situacija u Americi nastaviti da ide silaznom putanjom, ali izgleda da je ludilo tek počelo, zaključuje autor.