Ko je izgubio Ukrajinu? Kako su četiri američke administracije istrajno radile na izazivanju sukoba

Kako postaje sve teže negirati ono što se dešava na bojnom polju u Ukrajini - žestoki sukob sa stotinama hiljada žrtava - mejnstrim mediji nastavljaju da predstavljaju sukob tako da okupe javnost čiji entuzijazam za ovu najnoviju američku prekomorsku avanturu nestaje pred dugom i teškom realnošću.

Ono što medijski aparatčici establišmenta pokušavaju da urade, piše za "Amerikan konzervativ" Džejms Karden, svetnik Stejt departmenta za američko-ruske odnose u Obaminoj administraciji, je da izvuku sukob u Ukrajini iz konteksta, izbrišu njenu sumnjivu istoriju i predstave ga u najjednostavnijem obliku - kao borbu između dobra i zla.

To je strategija koja ima za cilj da se izbegne svaki značajniji razgovor o tome kako su Rusija i Zapad došli do ove, posle Kubanske raketne krize, najopasnije tačke u svojim odnosima.

Cilj ove medijske propagande je, navodi Karden, da zbuni i "podetinji" Amerikance toliko da ne budu u stanju da shvate šta se zapravo dešava u Ukrajini i zašto. Sa druge strane, navodi ekspert, razlog tome je što mejnstrim mediji postavljaju osnove za ono što će uslediti kada postane svima jasno da je Ukrajina izgubila rat.

Od Majdana, šačica nas je upozoravala na opasnost od izbijanja rata između Rusije i Zapada. Deset godina je mala grupa pisaca i mislilaca pozivala na mirno rešenje krize u Ukrajini, naizaleći na osude, ismejavanja, šikaniranja i etikete da su "teroristi". Zbog iznošenja istine o onome što se dogodilo u istočnoj Ukrajini 2014. našli su se i na listi za odstrel Kijeva.

Dok se sukob u Ukrajini približava katastrofalnom finalu, jasno je da će oni koji su odgovorni za ovaj sukob, kao i oni koji od početka podržavaju ovu sumanutu i nepotrebnu konfrontaciju, platiti istu cenu kao i arhitekte i najvijači fijaska u Iraku - apsolutno nikakvu.

Zagovornici suzdržanije spoljne politike, navodi se u tekstu "Ameriken konzervativa", trebalo bi da se pripreme za još gadniji period optužbi i upiranja prstom nego u vreme "Rusijagejta" (optužbi da se Moskva mešala u američke izbore).

Drugim rečima, pripremite se za pitanje "Ko je izgubio Ukrajinu" i litaniju optužbi o nepatriotskom ponašanju Amerikanaca koji su se protivili sukobu koje će izneti parada Istočnoevropejaca i njihov moćni lobi u Vašingtonu.

Korporativni mediji i njihovi brojni progresivni i liberalni saveznici u Kongresu će se, sa velikim entuzijazmom, uhvatiti za ruke sa svojim drugarima neokonzervativcima kako bi krivili druge. Nastaviće da kontrolišu parametre javnog diskursa sa istom sadističkom efikasnošću sa kojom su tretirali kritičare sada diskreditovane ideje o "dosluhu" između Trampove kampanje i ruske vlade.

Najveća tragedija je, navodi Karden, što Ukrajina nije morala da bude izgubljena... Da su poslušani saveti da je neutralnost najbolji način da Ukrajina preživi, užasna iskušenja kroz koja sada prolazi ukrajinski narod bila bi izbegnuta.

Da su SAD i NATO odustale od svog obećanja, datog u Bukureštu 2008. godine, da će Ukrajina i Gruzija "postati" članice Alijanse, primirje između Rusije i Ukrajine bi se uspostavilo. Umesto toga, ideozoli su bili za volanom protekle četiri američke administracije (Buš, Obama, Tramp, Bajden). A ideja da Ukrajina ima "pravo da bira sopstvene saveze", a mi smo dužni da joj to omogućimo, postala je tretirana kao Sveto pismo.

Ukrajinski poraz će pojačati narativ, koji su tokom protekle decenije mukotrpno izgradili isti ljudi koji su SAD doveli do katastrofe u Iraku, da su američki interesi neodvojivi od blagostanja etno-nacionalističke kleptokratije 4.000 milja daleko od naših obala.

Pre dva veka, britanski državnik Džon Brajt upozorio je da se "ne slede vizionarski fantomi u svim delovima sveta dok vaša sopstvena zemlja truli iznutra". Ipak, za ove ljude, vizionarski fantomi su sve što vide. Za ove ljude (mnogi su tek nedavno stigli u zemlju u čije ime misle da mogu da govore) "dobar" Amerikanac je onaj koji se odriče svake odgovornosti ili brige za svoje sugrađane u korist grozničave identifikacije sa stranom zemljom.

A ako to postane osnovna mera za to šta znači biti dobar Amerikanac, onda će budućnost SAD mračna, navodi Karden.

Autor teksta u "Amerikan konzervativu" ipak podseća da ima nade za Sjedinjene Države.

Dogodine, birači će imati priliku da pošalju poruku administraciji o njenom vođenju ratova. Postoje alternative, ma koliko nesavršene, za kliku liberalnih i progresivnih ratnih jastrebova koji su sada na vlasti, i koji godinama ne samo da su ukrajinskim liderima davali čudesno loše i nepromišljene savete, već su serijski obmanjivali američki narod o razmerama opasnosti.

Izbor između rata i mira je previše važan da bismo ga prepustili onima čije su nas greške uopšte dovele ovde, zaključuje Karden za "Amerikan konzervativ".