Guba na Floridi, male boginje u Londonu i porast sifilisa za 50 odsto ili više u Irskoj i Portugalu.
Ovo nije odlomak iz viktorijanskog romana, već otrežnjujuća slika zapadnog sveta 2023.
Pad stope vakcinacije dece, promene u ponašanju i navikama u ishrani i klimatske promene — doprineli su savršenoj oluji gde su se opasne bolesti, za koje se smatralo da su iskorenjene, vratile u zemlje koje su ih prethodno praktično eliminisale.
Uz to, bakterije postaju sve otpornije na naše antibiotike, što znači da je jedan od najznačajnijih lekova u poslednjih 100 godina sada ugrožen, piše "Politiko".
Dok su bogate zemlje uspele da eliminišu mnoge epidemije kroz usaglašene kampanje vakcinacije, efektne poruke o javnom zdravlju i uvođenje efikasnih modernih lekova, 21. vek je preokret. U kombinaciji sa pandemijom kovida 19 i "erom globalnog ključanja", zdravstveni sistemi su se našli na začelju kada je reč o borbi protiv nekih od najstarijih bolesti.
Evo pet bolesti koje su se vratile:
Morbile
Morbile su jedna od najzaraznijih ljudskih bolesti i u epidemijama su stizale svake dve do tri godine, uzrokujući više od dva miliona smrtnih slučajeva. Ali to se sve promenilo s razvojem vakcine. Prva je odobrena za upotrebu 1963. godine i usledila je rasprostranjena kampanja vakcinacije. Ali ,pošto je bolest toliko zarazna, imunitet u zajednicama mora biti zaista visok - na 95 posto - da bi se zaustavilo širenje bolesti.
Danas se te brojke ne dostižu, a rezultat su bile epidemije širom Evrope. Poslednjih godina, Velika Britanija, Grčka, Češka Republika i Albanija izgubile su status zemalja slobodnih od morbila. U prva dva meseca u 2023. već je bilo registrovano 900 slučajeva morbila u evropskom regionu — što je više od ukupnog broja iz 2022.
Holandija je upozorila da manji broj vakcinisanih znači da je veća verovatnoća da će se boginje ponovo pojaviti. U Londonu, Agencija za zdravstvenu bezbednost saopštila je u julu da prestonici prete desetine hiljada slučajeva zbog nižeg nivoa vakcinacije tokom nekoliko godina, čemu je doprinela pandemija.
Podaci iz Londona daju "potresnu sliku", rekao je za "Politiko" Endru Polard, direktor Oksfordske grupe za vakcine. "Ne smemo potceniti ozbiljnost ove poruke".
Sifilis
Sifilis je polno prenosiva bakterijska bolest koja može da se leči penicilinom ako se rano otkrije. Ako ne, napreduje u fazama, pri čemu je prva bezbolna ranica, druga osip sa drugim simptomima kao što su groznica ili umor, a treća je latentna faza u kojoj bakterije ostaju u telu, ali ne izazivaju probleme. Završna faza može se desiti decenijama nakon prve infekcije i može oštetiti organe i dovesti do smrti.
U kasnom 18. veku, procenjuje se da je svaki peti stanovnik Londona "fasovao" sifilis do svojih tridesetih. Sada, Agencija za zdravstvenu bezbednost zemlje ponovo beleži ogromne skokove, a broj slučajeva u 2022. godini - 8.692 - je najveći godišnji broj od 1948. godine.
I nije samo žarište samo Britanija. Najnovije godišnje epidemiološko istraživanje Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti pokazuje da su slučajevi širom EU na uzlaznoj putanji. Najviša stopa u 2019. bila je na Malti, a zatim u Irskoj.
Slučajni seksualni susreti su češći nego ikad, ali nisu samo rizičnija ponašanja dovela do uspona sifilisa. Smanjeno ulaganje u seksualno zdravlje i edukaciju, takođe se smatra krivim za porast slučajeva sifilisa.
Giht
Bolest kraljeva se vratila i ovoga puta nisu pogođeni samo kraljevi koji su uživali u crvenom mesu i alkoholu.
Giht je bolna vrsta artritisa gde se mali kristali formiraju oko zglobova - često palca na nozi. Broj slučajeva se povećava širom sveta, a SAD i Kanada imaju najveći porast procene prevalencije gihta između 1990. i 2017.
Faktori rizika za giht uključuju gojaznost, zdravstvene probleme kao što su visok krvni pritisak i dijabetes i jedenje hrane bogate fruktozom. Rizik se takođe povećava u skladu sa konzumiranjem alkohola. Najčešće pogađa muškarce.
Sa stopama gojaznosti u evropskom regionu koje ne pokazuju znake usporavanja, čini se da bolest kraljeva možda neće nestati uskoro.
Guba
Teška kožna bolest uzrokovana bakterijom koja dovodi do oštećenja nerava i gubitka osećaja na koži, očima i nosu je nešto što su malo ljudi koji žive u zapadnim zemljama ikada videli. Do sada.
Novi izveštaj ukazuje da je guba možda postala endemska za Floridu. Broj prijavljenih slučajeva se više nego udvostručio u poslednjoj deceniji u jugoistočnim državama SAD. Dok se za porast okrivljuje nezdrav način života, istraživači su takođe ukazali na loše upravljanje situacijom.
Istorijski gledano, politika je bila da se ljudi sa bolešću šalju na udaljena karantinska ostrva, poznata kao kolonije gubavaca. Sada se guba leči medikamentima, a rano otkrivanje može da pomogne da se izbegne invaliditet.
Malarija
Malarija nije uvek bila bolest koja se javljala samo u tropskim regionima Afrike, Azije i Latinske Amerike. Slučajevi su primećeni u močvarnim predelima Pariza i duž londonske reke Temze, pri čemu je italijanska Sardinija krajem 19. veka beležila 300 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika. Ali Evropa je uspela da iskoreni malariju kroz ogroman posleratni program prskanja insekticida, isušivanja močvara i terapije lekovima.
Dok malarija tek treba da se u potpunosti vrati u region – osim nekoliko slučajeva lokalnog prenosa – porast drugih bolesti koje prenose komarci, kao što su denga i virus Zapadnog Nila, treba posmatrati kao znak upozorenja, navodi "Politiko".
Preko Atlantika, u junu su američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti objavili upozorenje o nekoliko lokalno stečenih slučajeva malarije.
Što se tiče sudbine Evrope, šef Globalnog fonda za borbu protiv side, tuberkuloze i malarije Piter Sends rekao je da bi, s obzirom na sve ekstremne vremenske prilike u regionu, Evropa "možda mogla da doživi povratak malarije".