"Fajnenšel tajms": Dopalo se to nekome ili ne, Bajden je pravi naslednik Trampa

Donald Tramp je možda hvalisavac i lažov, ali je kao predsednik bio odgovoran za istorijske promene u spoljnoj i unutrašnjoj politici SAD koje je Džozef Bajden preuzeo i na njima izgradio svoju politiku, piše kolumnista "Fajnenšel tajmsa" Gideon Rahman.

Šta čini predsedništvo zaista istorijskim? U suštini, to zahteva radikalan raskid sa prošlošću - čije posledice i premise onda prihvataju i apsorbuju vaši politički protivnici. Frenklin Ruzvelt je to uradio sa "Nju dilom". Lindon Džonson je to učinio sa Zakonom o građanskim pravima. Ronald Regan je to učinio sa politikom deregulacije i smanjenja poreza, koja se danas obično naziva neoliberalizmom.

Predsednici koji su došli posle Regana su u suštini prihvatili njegovu filozofiju slobodnog tržišta. Bil Klinton je progurao Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini. Džordž V. Buš je poželeo dobrodošlicu Kini u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO). Obamina administracija radila je na američko-kineskom bilateralnom investicionom sporazumu i dogovorila Trans-pacifičko partnerstvo (TPP), novi trgovinski sporazum.

Tramp je, međutim, odbacio proglobalizacijski konsenzus iz prethodnih 40 godina. Optužio je Kinu da se smeje Americi i da je siluje. U svom inauguracionom govoru, on se žalio na "pokolj Amerike" za koji je okrivio globalizaciju.

Tramp je prvog dana svog mandata izvukao Ameriku iz TPP-a. U 2017, SAD su uložile svestan napor da sputaju STO blokirajući imenovanje novih sudija u njenom apelacionom sudu. Trampov trgovinski predstavnik Robert Lajthajzer uveo je niz carina Kini. Tramp je takođe ponovo pregovarao o Nafti, koja je preimenovana u USMCA (SAD, Meksiko, Kanada). Sve je to bilo opravdano u ime vraćanja industrijskih poslova u SAD.

Novo rivalstvo sa Kinom bilo je i geopolitičko. Strategija nacionalne bezbednosti Trampove administracije, objavljena 2017, učinila je "takmičenje velikih sila" sa Kinom i Rusijom centralnim delom svog pristupa svetu.

I šta je Bajden uradio sa svim ovim "čudnim sr*njem" - kako ga je nazvao Buš na Trampovoj inauguraciji? Umesto da ga odbaci na jednu stranu, njegova administracija je zadržala većinu ovih politika iz Trampove ere i nastavila da gradi svoju politiku na njima. Nije pokušao da se ponovo pridruži TPP-u i nastavlja da blokira žalbeni sud STO. Privatno, neki zvaničnici administracije kažu da je bila greška ikada dozvoliti Kini da pristupi STO. Trampove carine na Kinu i dalje su na snazi.

Ova administracija je takođe prihvatila koncept rivalstva velikih sila sa Kinom. Bajdenova strategija nacionalne bezbednosti opisuje Kinu kao "najvažniji" geopolitički izazov za Ameriku.

"Bajdenomija", predsednikova ambiciozna i intervencionistička ekonomska politika, vođena je Trampovom željom da reindustrijalizuje Ameriku i obnovi srednju klasu, piše "Fajnenšel tajms".

Bajdenov tim može da tvrdi da je njegova politika sistematičnija od politike Trampove administracije i da sadrži neke nove elemente. Isto tako, Bajdenovi napori da obuzda kinesku moć manje su podložni predsedničkim hirovima. Tramp je težio da jednim dahom povredi Kinu, a drugim pohvali kineskog lidera Si Đinpinga. Verovatno je svoje carine video kao sredstvo za eventualno pregovaranje o boljem trgovinskom sporazumu sa Kinom, sve dok pandemija poremetila sve napore za poboljšanje odnosa sa Pekingom.

Bajdenova administracija je manje usko fokusirana na trgovinski bilans SAD i Kine, i čini sistematičnije napore da ograniči izvoz ključnih tehnologija u Kinu. Bajdenov tim takođe može da tvrdi da je uložio mnogo više novca u napore za reindustrijalizaciju SAD nego što je to učinio Tramp, navodi spoljnopolitički komentator "Fajnenšel tajmsa".

Ali to su uglavnom razlike u primeni, a ne u osnovnoj filozofiji. Koliko god da ne žele to da priznaju, Bajdenov tim je počeo da deli mnoge Trampove osnovne pretpostavke – o trgovini, globalizaciji i rivalstvu sa Kinom.

Dva faktora su podstakla ovu ponovnu procenu. Prvo, Trampova pobeda 2016. primorala je demokrate da mnogo ozbiljnije shvate nevolju i bes američkih radnika. Bajdenova administracija je zaključila da više ne može da prodaje globalizaciju američkom narodu i napustio načela slobodne trgovine koja su prigrlile "nove demokrate" Bila Klintona 1990-ih.

Bajdenova administracija takođe veruje, kao što je Tramp tvrdio, da je 40 godina američke politike prema Kini u stvari propalo i da Kina na čelu sa Komunističkom partijom nikada neće biti "odgovorna strana" u međunarodnom sistemu.

U važnim aspektima, stoga, Tramp je doneo trajnu revoluciju u spoljnoj i unutrašnjoj politici SAD.

Za mnoge u Vašingtonu, Tramp je varvarin, čije će nasleđe uvek biti njegov napad na američki demokratski sistem. Ali možda je bio potreban varvarin koji razbija tabue da bi napravio tako odlučujući prekid sa 40-godišnjim konsenzusom o trgovini, globalizaciji i Kini, zaključuje autor teksta.