Šta će se desiti ako se Bajden ne kandiduje za drugi predsednički mandat 2024. godine?
Međuizbori u Americi polako se približavaju, a njihovi rezultati mogli bi da utiču na odluku predsednika Džozefa Bajdena da se kandiduje za drugi mandat, prenosi Rojters.
Partija aktuelnog predsednika tradicionalno loše prolazi na prvim međuizborima, ali ove godine Bajden se nalazi pod većim pritiskom nego inače, navodi britanska agencija.
On i njegovi savetnici su koliko drugog novembra ponovili da je kandidatura za drugi mandat u pripremi, a slične poruke stizale su i od zvaničnika Bele kuće.
Međutim, ukoliko Demokrate dožive ubediv poraz na međuizborima 8. novembra, pritisak unutar same partije na sedamdesetdevetogodišnjeg predsednika, da se povuče po okončanju svog mandata, postaće sve jači.
"Mislim da je vreme za smenu generacija", izjavio je istoričar sa Univerziteta Vanderbilt Alan Švarc za Rojters i dodao: "Međuizbori bi mogli da budu ključni. Ukoliko Demokrate budu ubedljivo poražene, mislim da ćemo videti poprilično jak pritisak na Bajdena da se povuče nakon 2024. godine".
Bajdenova popularnost je doživela značajan pad nakon neuspešnog povlačenja iz Avganistana u avgustu prošle godine, a njen pad nastavljen je i tokom ove godine zbog loše ekonomske situacije i visoke inflacije. Pojedini kritičari poslednjih godina doveli su u pitanje njegove psihofizičke sposobnosti da vodi državu.
Demokrate u problemu i bez Bajdena
Bajdenovo povlačenje ipak nije bez rizika za demokrate, koji nemaju jasnog naslednika za ostarelog predsednika.
Potpredsednica Kamala Haris trenutno je vodeći kandidat za Bajdenovog naslednika, a njena popularnost daleko je veća od ostalih potencijalnih demokratskih kandidata. Mišel Obama, supruga bivšeg predsednika Baraka Obame, takođe je popularna, ali nema nameru da se kandiduje.
Ipak, Haris je izuzetno nepopularna u širem glasačkom telu, a većina anketa pokazuje da manje od 40 odsto Amerikanaca podržava njen rad na mestu potpredsednika. Njen loš učinak na demokratskim predizborima 2020. godine i nedostatak značajnih rezultata izazivaju sumnju da bi mogla da pobedi republikanskog kandidata, navodi Rojters.
Trojica guvernera iz stabilno demokratskih država – Gavin Njusom iz Kalifornije, Džej Bi Pricker iz Ilinoisa i Fil Marfi iz Nju Džersija – navodno su već počeli da skupljaju novac za potencijalnu predsedničku kampanju, ukoliko se Bajden bude povukao. Oni se najverovatnije neće kandidovati ukoliko Bajden to ne bude uradio, ali su spremni za slučaj da aktuelni predsednik najavi povlačenje.
U predsedničkoj kampanje 2020. potrošeno 5,7 milijardi dolara
Prema navodima Rojtersa, za oko dvadesetak vodećih demokrata veruje se da gaje predsedničke ambicije, a oni su u poslednjih godinu i po dana navodno prikupili skoro 600 miliona dolara novca za kampanju. Pored navedenih guvernera, kao potencijalni kandidati pominju se i senatori Berni Sanders i Ejmi Klobučar, kao i državni sekretar za transport Pit Butidžedž.
Tokom predsedničke kampanje 2020. ukupno je potrošeno oko 5,7 milijardi dolara, pokazuju rezultati istraživanja "Oupen sikrets" fondacije. Ukoliko demokrate budu morale da prolaze kroz čitav proces predizbora, oni će imati manje novca na raspolaganju za predsedničku kampanju, navodi Rojters.
Poslednji demokratski predsednik koji se nije kandidovao za drugi mandat bio je Lindon Džonsnon, koji je to odbio da učini 1968. godine. Demokrate su te godine prošle kroz haotične međuizbore, tokom kojih je ubijen vodeći kandidat Robert Kenedi, da bi na kraju na predsedničkim izborima izgubili od republikanca Ričarda Niksona.
