Zemlje Briksa su važan ekonomski faktor, ali i globalni politički faktor. Mnoge od ovih država su bogate i moćne ekonomije u usponu i vide Briks kao način da se stvori drugi svet, ne samo multipolarost, nego drugi ekonomski poredak, rekla je za RTS profesorka Fakulteta političkih nauka Dragana Mitrović.
Prijem novih članica i dedolarizacija, dve su glavne teme na Samitu Briksa koji se održava za dve nedelje u Johanesburgu. Članice Brazil, Rusija, Indija, Kina i predsedavajuća Južnoafrička Republika razmatraće zahteve 23 države za članstvo, među kojima su i Venecuela, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Argentina. Blok koji se posmatra i kao kontrateža Grupi 7, najrazvijenijih država sveta, predstavlja 40 odsto svetske populacije i 26 odsto globalne ekonomije.
Profesorka kaže da Briks predvodi trend izbegavanja dolara, da se za sada radi na obračunskoj valuti i da su predlozi da ona ima zlatno pokriće. Nova razvojna banka BRIKS-a daje kredite članicama za infrastrukturne i druge projekte, kako bi se podstakao održivi razvoj i smanjilo siromaštvo. Mitrovićeva na samitu očekuje prijem nekoliko novih članica.
"Briks godinama radi na ovom pitanju i izaziva interesovanje onih država koje bi volele da u međusobnom trgovanju ne koriste dolar ili ne koriste evro, nego neku treću valutu ili nacionalne valute i godinama nastoje da dođu do rešenja, koje bi im to omogućilo. Same zemlje osnivači Briksa, a tu imamo Kinu kao najveću trgovačku silu sveta, drugu ekonomiju sveta ili po paritetu kupovnih snaga najveću svetsku ekonomiju i svih pet članica su članice G20. One jesu neke od najvećih ekonomija sveta one imaju i najveći broj stanovnika planete, posednici su naprednih tehnologija i resursa", rekla je Dragana Mitrović.
Ona je istakla da su od uvođenja drugog talasa sankcija Rusiji, zemlje uočile dodatnu opasnost da zbog političkih razloga, mogu da budu meta sankcija. Osim toga, kako je navela, mnogo je jeftinije trgovanje u nekim drugim valutama i zato postoji videli trend trgovanja u juanima, rubljama, rupijima, u drugim nacionalnim valutama.
Dodala je da nisu sve te zemlje članice Briksa, da su neke iz Šangajske organizacije za saradnju ili Aseana, ali da su takođe donele odluku da neće ubuduće da trguju ni u dolarima, ni u evrima, ni u jenima.
Američka ministarka finansija Dženet Jelen je rekla da je dominacija dolara ipak neupitna - trenutno 88 odsto međunarodnih transakcija se odvija u američkoj valuti. Dragana Mitrović je, međutim, istakla da je taj trend u opadanju.
"To se pogotovo odnosi na kapitalne transakcije, pošto je Amerika globalno finansijsko čvorište za investiranje i za slivanje kapitalnih transakcija. Takva reagovanja govore da im se ne dopada to što se dešava i da je trend izbegavanja dolara nešto što bi voleli da zaustave", objasnila je profesorka.
Ona je rekla i da ne očekuje da će Samit Briksa dati novu valutu, jer ta nova valuta ne bi bio neki novi novac, koji bi se kovao i štampao, pošto ove države nemaju zajedničku monetarnu politiku i usklađenost pravnih i ekonomskih politika, ali da se radi na digitalnoj ili obračunskoj valuti i predlozi su da ona ima zlatno pokriće.
"Na ovom Samitu će oni izaći sa predlozima, naravno na tehničkom nivou će se raditi, pošto Briks ima i Razvojnu banku, koja daje kredite zemljama članicama za infrastrukturu i drugo, koji mogu pomoći u održivom razvoju, što je jako bitno članicama za smanjenje siromaštva i nejednakosti i poboljšanje njihove pozicije na ekonomskoj sceni. Nastojanje je da se nađu primenjivi mehanizmi da one trguju u nacionalnim valutama, kako bi se one osnažile, a ako zapadnu u krizu, onda će tu Razvojna banka Briksa podržati njihove ekonomije", rekla je Dragana Mitrović.
Zašto je Briks tako privlačan?
Oko 30 država je zainteresovano za ulazak u Briks, a 23 su podnele formalne zahteve. Među njima - Venecuela, Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, Argentina, Iran.
"Ove zemlje nisu po definiciji izazivači najrazvijenijih zemalja sveta, ali po onome što rade, one menjaju postojeći poredak. Vest, koja je pokazala stanje ekonomije Amerike je da je Kina, kao najveća trgovačka nacija sveta, prošle godine više trgovala u vlastitoj valuti nego u dolarima. Znamo da tako trguju Kina i Indija, Kina i Turska, Kina i Ujedinjeni Arapski Emirati. Sada se i trgovina nekim ključnim energentima, hranom odvija u nekim drugim valutama, a ne u dolarima", rekla je Dragana Mitrović.