Kako se sukob u Ukrajini odugovlači uprkos neviđenim sankcijama protiv Rusije, na Zapadu počinje da se oseća "zamor od Ukrajine". Većina Amerikanaca se sada protivi da Kongres odobri dalju vojnu i ekonomsku pomoć Kijevu, pokazala je anketa Si-En-Ena.
Lakše je nastaviti sa finansiranjem i naoružavanjem zemlje kada stvari idu dobro. Ali ofanziva Ukrajine ne ide dobro uprkos obuci na Zapadu i opremanju ukrajinskih formacija novim oružjem vrednim desetine milijardi dolara, piše "Hil".
Nakon što je početkom juna počela dugo najavljivana ofanziva, Ukrajina je u samo prve dve nedelje izgubila čak 20 odsto novoisporučenog naoružanja. Zaustavljena ofanziva razbila je nade NATO-a o velikom vojnom prodoru protiv Rusije, koja i dalje kontroliše skoro petinu Ukrajine.
U međuvremenu, nedostatak napretka ukrajinske ofanzive stavlja predsednika SAD Džozefa Bajdena u nezgodnu poziciju. Ali, umesto da preispita svoju strategiju, on samo rasipa dolare i nada se čudu - eventualnom ukrajinskom vojnom prodoru ili političkom preokretu u Moskvi.
Samo dijalog i diplomatija mogu da zaustave sukob, koji, za razliku od prethodnih vojnih akcija stranih sila na suverene države, ima globalni uticaj u vidu poskupljenja hrane i goriva i povećane inflacije. To je uglavnom zato što se sukob oblikovao kao neka vrsta proksi rata između velikih sila, suprotstavljajući Rusiju bloku koji predvodi Amerika.
Bajden je, držeći vrata diplomatije sa Rusijom zatvorenim, molio Kinu da stabilizuje kinesko-američke odnose direktnim pregovorima. Predsednik je ovog leta poslao niz visokih zvaničnika u Peking, uključujući direktora CIA Vilijama Bernsa, državnog sekretara Entonija Blinkena, sekretara finansija Dženet Jelen i "klimatskog cara" Džona Kerija.
Nedostatak konkretnih rezultata ovih poseta doveo je do nenajavljenog putovanja Henrija Kisindžera, 100-godišnjeg bivšeg državnog sekretara u Peking, koji je ohrabrio Bajdenovu administraciju da usvoji pomirljiviji pristup Kini.
Činjenica je da što su Sjedinjene Države više produbljivale svoje učešće u sukobu u Ukrajini, Bajden je više nastojao da umiri Kinu u nadi da će sprečiti kinesko-rusku osovinu protiv Amerike.
Sankcije koje predvode Amerikanci protiv Rusije, međutim, pomažu u unapređenju komercijalnih i strateških interesa Kine, a ne pritiskaju Vladimira Putina da sedne za pregovarački sto. U izveštaju Fondacije slobodna Rusija sa sedištem u Vašingtonu, Kina je nazvana "najvećim dobitnikom" zapadnih kaznenih mera protiv Moskve.
Još zlokobnije, neuspeh najstrožeg režima sankcija na svetu da natera Rusiju na kolena, piše "Hil", mogao bi da ohrabri kineske planove sa Tajvanom, posebno zato što bi slične sankcije protiv Pekinga imale još manji uticaj. Na kraju krajeva, kineska ekonomija je oko 10 puta veća od ruske. Kao što je Putin bio jasan u vezi sa svojim planovima za Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, tako je i kineski predsednik Si Đinping bio izričit u vezi sa Tajvanom.
Ipak, SAD još ne daju dovoljan značaj odvraćanju kineskog napada na Tajvan. Ukupan paket potrošnje od 1,65 biliona dolara koji je Kongres usvojio krajem prošle godine uključivao je 45 milijardi dolara dodatne pomoći Ukrajini, ali samo dve milijarde dolara za Tajvan. Pomoć Tajvanu je bila u kreditima, a ne u grantovima.
U međuvremenu, ukrajinski sukob je dospeo u ćorsokak na bojnom polju, pri čemu nijedna strana nije u poziciji da napravi značajan napredak, a kamoli da ostvari potpunu pobedu, tvrdi "Hil".
Produbljivanje američke umešanosti u ono što je sada rat iscrpljivanjem može da iscrpi samo zapadne vojne resurse. To bi potkopalo američku snagu u vreme rastućih bezbednosnih izazova u Indo-Pacifiku. Zaista, poplava američkog oružja u Ukrajini već slabi američku vojnu snagu u Aziji, navodi portal.
Sukob u Ukrajini otkriva i neka ključna zapadna vojna ograničenja. Amerika, a ne Rusija, ostaje bez ključne municije. Bajden je u nedavnom intervjuu za Si-En-En priznao: "Ovo je rat municijom. I njima (Ukrajini) ponestaje te municije, a nama je malo ostalo". Zbog toga, objasnio je Bajden, "nije nam preostalo ništa drugo nego da pošaljemo Ukrajini kasetne bombe".
Diplomatski napori da se postigne sporazum o prekidu vatre trebalo bi da budu prirodna posledica trenutnog vojnog zastoja u Ukrajini. Korejski rat 1950-53 bio je u ćorsokaku dve godine pre nego što je zaključen sporazum o primirju. Slično dugo odlaganje u postizanju sporazuma o prekidu vatre u sadašnjem sukobu donelo bi veća razaranja Ukrajini.
Istina je da su se SAD obavezale da će obnoviti suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine. Međutim, kako nema nade da će se Rusija povući sa teritorija na istoku i jugu Ukrajine, dugotrajni sukob nije u interesu Amerike.
Baš kao što je Hladni rat stvorio Istočnu i Zapadnu Nemačku, Severni i Južni Vijetnam i još postojeću Severnu i Južnu Koreju, verovatni ishod sadašnjeg sukoba – koliko god da se činio neprijatnim – bio bi ukrajinski segment pod ruskom kontrolom koji bi služio kao strateški tampon Moskve protiv NATO-a i krnje Ukrajine koja je povezana sa (ali nije deo) NATO-a, zaključuje "Hil".