"Špigl": U Nemačkoj sve više mentalno obolelih

Skupoća i brzorastuća inflacija, koje ugrožavaju finansijsku sigurnost, svakako su uticale i na porast stresa kod zaposlenih u Nemačkoj u prvoj polovini 2023.

Podaci KKH-a, jedne od najvećih kompanija za obavezno zdravstveno osiguranje u zemlji s više od 1,6 miliona članova, pokazuju drastičan skok odsustava s radnog mesta zbog duševnih bolesti – na 100 zaposlenih dolazi 303 dana bolovanja otvorenog zbog pomenutog problema.

Po rečima psihologa KKH-a Antje Judik, u prvoj polovini 2022. godine bilo je 164 izgubljena dana, u prvih šest meseci 2021 – 137 dana, što znači da je već sada praktično dostignut nivo cele 2022.

Prošle godine ovo zdravstveno osiguranje registrovalo je 339 slobodnih dana na 100 osiguranika zbog depresije, poremećaja prilagođavanja ili anksioznosti. U 2021. i 2020. godini bolovalo se 287 dana, a u 2019, pre korone, oko 274 dana. 

"Naglo povećanje izostajanja s posla sugeriše da postoji sve veća učestalost teških, dugotrajnih mentalnih bolesti", rekla je Judikova i dodala da se to može odraziti i na ostale zaposlene budući da moraju da preuzmu deo posla bolesnih kolega – i kod njih se mogu javiti mentalne bolesti povezane sa iscrpljenošću.

Istraživanje nemačkog Instituta Forsa, koje je obuhvatilo 1.004 osobe starosti od 18 do 70 godina, uključujući 722 zaposlena lica, potvrdilo je da je nivo stresa među zaposlenima izuzetno visok. Devedeset odsto je pod stresom povremeno, oko polovina ispitanih često ili veoma često.

Skoro 60 odsto zaposlenih istaklo je da pojačano oseća stres u protekle dve godine. Razlozi su posao, inflacija, klimatske promene (po 47 odsto), zatim to što moraju da budu stalno dostupni preko telefona (37 odsto) i finansijske brige (24 odsto). Skoro dve trećine radnika oseća se iscrpljeno, a svaki šesti radnik pati od anksioznosti izazvane stresom.

Druge studije su otkrile sličnu sliku: prema IPSOS-ovoj anketi koja je sprovedena na zahtev osiguravajuće kuće "Aksa" i obuhvatila 2.000 ljudi starosti između 18 i 74 godine, skoro trećina ispitanika sebe je opisala kao mentalno obolele. Oko 32 odsto je izjavilo da pati od depresije, anksioznosti ili poremećaja u ishrani, opsesivno-kompulzivnog poremećaja ili drugih mentalnih bolesti.

Prema studiji KKH, najduža odsustva u proseku od 71 ili 112 dana u prvoj polovini godine bila su zbog depresije i depresivnih epizoda. Lekari su, međutim, najčešće dijagnosticirali akutne stresne reakcije i poremećaje prilagođavanja.

Dakle, sve više ljudi je "pod neobičnim pritiskom, velikim naprezanjem i stalnim stresom", objasnila je Judikova. Posebno su pogođeni, skoro kao u pandemiji zaposleni u službama koje se bave negom starih i bolesnih osoba.