Organizacija Severnoatlantskog sporazuma (NATO) na Tviteru je objavila video-snimak uz opis - "NATO je spreman da zaštiti svaki pedalj svoje teritorije".
Iz NATO-a dalje navode da su se saveznici dogovorili da povećaju broj borbenih grupa ako i kada bude potrebno.
Saveznici su odlučili da NATO mora da bude sposoban da brzo poveća svoje snage na istoku Alijanse, pretvarajući ih u brigade dodavanjem snaga kako bi "narod bio bezbedan".
"Spremni smo za borbu", tvrdi NATO, sa istim entuzijazmom koji je, zajedno sa kolektivnim Zapadom, pokazao na početku sukoba u Ukrajini.
Mesecima je najavljivana sigurna i brza pobeda Ukrajine protiv Rusije. Iako ne odustaje od slanja naoružanja i miliona u vojnoj pomoći Ukrajini, čini se da NATO nije toliko spreman koliko tvrdi.
Podsetimo se ukrajinske ofanzive koja je najavljivana mesecima i od koje je Zapad imao velika očekivanja. Nije ovo prvi put da NATO najavljuje velika ulaganja u nastavak sukoba, ali ni prvi, a ni poslednji put da će se neizbežno razočarati.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu ranije danas saopštio je da je od februara 2022. godine, Ukrajina dobila stotine tenkova, više od 4.000 borbenih oklopnih vozila, više od 1.000 artiljerijskih oruđa, kao i desetine savremenih višecevnih raketnih bacača zapadne proizvodnje i protivvazdušnih raketnih sistema.
Ukupan iznos pomoći NATO-a, Evropske unije i njihovih partnera premašio je 160 milijardi dolara. Međutim, čini se da ni to nije dovoljno, s obzirom na izuzetno loš uspeh Ukrajine na bojnom polju.
U mesecima za nama pokazalo se da zapadno naoružanje nije toliko snažno koliko su saveznici Kijeva, među kojima i NATO, obećavali. Zastarelo oružje, sa brojnim tehničkim nedostacima, čini se, Kijevu je donelo više lošeg nego dobrog.
Da NATO nije spreman, u šta pokušava da ubedi svet, pokazuju i izjave koje stižu sa Zapada, na primer iz Sjedinjenih Američkih Država.
Vojni stručnjaci upozorili su da će sukob verovatno trajati još dugo, a da će pritisak na Ukrajinu, ali i njene zapadne saveznike, opstati i u godinama koje dolaze. Od kada su ukrajinske operacije započele pre oko dva meseca, njihove trupe su uspele da zauzmu samo nekoliko manjih sela i, prema navodima samog ukrajinskog Ministarstva odbrane, svega dvestotinak kvadratnih kilometara na jugu zemlje.
Pored oružja, izgubljen je i veliki broj života. Američki general i nekadašnji savetnik u Pentagonu Daglas Mekgregor nedavno je kazao da su ukrajinske trupe izgubile 400.000 vojnika od početka sukoba, a da "NATO nastavlja da forsira samoubilačku ofanzivu".
"Pretvorili smo Ukrajinu u groblje. Ukrajinska vojska je postala postala topovsko meso. A mi im govorimo da idu u napad, da zauzmu nekoliko kilometara kako bi pokazali svojim NATO donorima da su i dalje živi. Ovo je ludost, potpuno besmisleno. Ljudi u Vašingtonu i NATO prestonicama su nehumani", rekao je američki general.
Da postoje brojne nesuglasice u Alijansi jasno je i iz izveštaja koji je pre nekoliko nedelja objavio briselski "Politiko".
Naime, Sjedinjene Američke Države i saveznici još se nisu dogovorili ko će obučavati ukrajinske pilote da upravljaju borbenim avionima F-16, kao ni gde će obuka biti organizovana.
Danska i Holandija pre više od dva meseca su najavile da će predvoditi međunarodnu koaliciju za obuku ukrajinskih pilota za upravljanje borbenim avionima američke proizvodnje, a koalicija je od tada narasla na 11 članica, među kojima su Kanada, Poljska i Velika Britanija.
Međutim, nijedan pilot do danas nije započeo obuku, a američki zvaničnici još ne znaju ni u kojoj državi će obučavati Ukrajince. Dodatni problem za Kijev je činjenica da SAD moraju da potpišu dozvolu za transfer aviona i dodatnog materijala za obuku, ali ni Bela kuća, ni Pentagon nisu saopštili kada bi mogli da daju odobrenje za slanje aviona. Nije poznato ni da li je bilo koja članica NATO-a u Evropi zaista poslala neki od aviona F-16 u Ukrajinu.
Kijev avione i obuku i dalje čeka, a da li će oni zaista stići ili će biti "obećanje ludom radovanje", ostaje da vidimo.