Vašington u rebusu: Šta raditi s američkim vojnicima u Nigeru nakon puča

Puč u Nigeru naveo je Vašington da razmotri povlačenje 1.100 američkih vojnika koji se trenutno nalaze u afričkoj zemlji, poručili su zvaničnici SAD.

Američki vojnici upravljali su dvema vojnim bazama u Nigeru tokom prethodne decenije. Zvaničnici ističu da je baza koja služi za sprovođenje dronovskih misija protiv, kako prenosi Rojters, ogranaka Islamske države i ogranaka Al Kaide u Sahelu posebno važna, a njena izgradnja koštala je Vašington više od 100 miliona dolara, napominje britanska agencija.

Za razliku od Francuske, SAD nisu dobile zvanični zahtev za povlačenje svojih trupa iz zemlje i trenutno nema naznaka da će se to desiti, napominju zvaničnici.

Takođe, administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena nije zvanično prepoznala dolazak hunte generala Abduramana Tijania na vlast kao puč, što bi ograničilo vidove vojne pomoći koje Vašington može pružiti Nijameju.

Međutim, SAD su prošle nedelje prekinule određene programe vojne pomoći za Niger, poručivši da to podrazumeva i finansije za programe međunarodnog vojnog školovanja i obuke.

Najave lidera Ekonomske zajednice zapadnoafričkih država (EKOVAS) da će vojno intervenisati ako hunta ne vrati svrgnutog predsednika Mohameda Bazuma na vlast dodatno otežavaju odluku SAD, napominju sagovornici za Rojters, ali ocenjuju da je verovatnoća vojne intervencije mala.

Podsetimo, rok koji je EKOVAS dao hunti za vraćanje Bazuma na vlast istekao je u nedelju.

"Intervencija bi izazvala sveafrički rat"

Politički savetnik svrgnutog predsednika Antinekar el Hasan izjavio je za RIA Novosti da bi vojna intervencija mogla pokrenuti širi rat na afričkom kontinentu.

"Ne smatram da će EKOVAS napraviti grešku i vojno intervenisati u Nigeru, jer ako se to desi, to znači da će cela Afrika biti u ratu", rekao je el Hasan.

Susedi Nigera Burkina Faso, Mali i Gvineja, kojima takođe upravljaju vojne administracije, upozoravaju da će svaki napad na Niger smatrati objavom rata.