Simor Herš: Kako sabotaža Severnog toka utiče na deindustrijalizaciju Nemačke

Nedostatak ruskog gasa je glavni faktor u rastu troškova energije koji je doveo do usporavanja nemačke privrede, donedavno četvrte po veličini u svetu, dok ruskog gasa nema jer je predsednik SAD Džozef Bajden odlučio da uništi gasovod "Severni tok", a s tim se složio kancelar Nemačke Olaf Šolc, konstatuje američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simor Herš u tekstu objavljenom na platformi "Sabstak".

Dodao je i da je ekonomska kriza u Nemačkoj dovela i do jačanja opozicije, odnosno slabljenja vladajuće koalicije koju predvodi Šolc. S tim u vezi podsetio je na nedavno istraživanje "Blumberga", koje je pokazalo da samo 39 odsto nemačkih glasača veruje da će ta zemlja biti vodeća industrijska sila u narednoj deceniji.

Takođe, nemački vicekancelar i ministar ekonomije Robert Habek izjavio je nedavno za "Politiko" da je za ekonomski pad odgovorna visoka cena energije, što se na Nemačku odražava više nego na druge zemlje jer se oslanjala na jeftin ruski gas.

Herš dalje ističe da je Šolc, prećutno odobravajući da se uništi Severni tok, odlučio da umesto da zaštiti svoj narod i nemačku industriju podrži Belu kuću, NATO, ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog u ratu koji nije morao da se vodi.

Da je uzrok sunovrata nemačke industrije energetska kriza, koju je pak uzrokovalo odricanje od gasovoda Severni tok, potvrđuje i članak kanadskog ekonomskog analitičara Adama Batona "Stubovi nemačke ekonomije se ruše. Tri razloga za brigu", objavljen na portalu "Foreks lajv", a na koji ukazuje Herš.

Nedostatak ruskog gasa posebno pogodio hemijsku i automobilsku industriju

Po Batonu, posebno je na udaru auto-industrija. A dodatni problem predstavlja Kina – tamošnji rast proizvodnje električnih automobila ugrožava ključnu nemačku industriju ujedno slabeći celu državu. 

"Nemački ekonomski model je baziran na izvozu industrijskih proizvoda, a Kina je ciljno tržište. Konkurencija iz Kine je već velika prepreka, ali je dodatno pojačana rastućim troškovima energije. Nemačka je preživela zimu 2023. bolje nego što se očekivalo, ali to je bilo uz velike subvencije i lepo vreme. To nije dugoročna formula, a ne vidim način da Nemačka pobegne od skupog uvoznog LNG-a (tečnog prirodnog gasa)", piše Baton.

Uz to prošle nedelje Habek je saopštio bolnu istinu – Nemačka se suočava s pet teških godina deindustrijalizacije zbog visoke cena energije. Pozvao je na veće subvencije za energiju kao most do oko 2030. kada procenjuje da će zelena energija uskočiti.

"Gubitak jeftinog ruskog gasa uticao je i na nemačkog multinacionalnog proizvođača hemikalija BASF, koji u svojoj zemlji zapošljava više od 50.000 ljudi. Kompanija je najavila niz mera štednje otkako je gasovod uništen. Hiljade radnika je otpušteno, a firma je zatvorila jedan od svojih glavnih objekata", dodao je Herš i istakao da niko od citiranih izvora nije eksplicitno pomenuo da je upravo nepostojanje Severnog toga dovelo do nedostatka gasa.

A niko nije ni pomenuo da je uništavanje gasovoda primoralo BASF da promeni svoje planove za investiciju od 11 milijardi dolara u najsavremeniji kompleks, koji je trebalo da predstavlja zlatni standard za održivu proizvodnju. Projekat će biti izgrađen u Kini.

Velika je ironija u tome što je Bajdenova administracija, pokušavajući da zaštiti svoje političke i ekonomske investicije u ukrajinskom ratu protiv Rusije (potencirajući svoj skupi gas iz škriljaca nasuprot jeftinom ruskom gasu, te uništavajući nemačku privredu), zapravo pružila ruku još jednom svom neprijatelju – Kini, zaključio je Herš.