Svet
Nemačka bi da zabrani sve popularniji AfD i da ih "postavi na svoje mesto"
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer upozorio je da je odgovornost svih "da postave na svoje mesto one koji preziru nemačku demokratiju", dok iz CDU podsećaju da zabrana partija nikada nije dovela do rešavanja političkih problema
Nemačka razmišlja da zabrani desničarsku partiju Alternativa za Nemačku (AfD) koja u anketama dostiže i do 21 odsto podrške, i to zbog upozorenja obaveštajnih službi da njeni članovi postaju sve ekstremniji, piše "Telegraf".
Nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer upozorio je u obraćanju bezbednosnoj agenciji da je odgovornost svih "da postave na svoje mesto one koji preziru nemačku demokratiju".
Njegov govor je ocenjen kao podrška zabrani AfD-a, nakon što je Tomas Haldenvang, direktor nemačke obaveštajne službe, skrenuo pažnju na rastući uticaj desničarskih ekstremista u toj stranci.
"Vidimo veliki broj istaknutih članova u stranci koji šire mržnju prema manjinama u Nemačkoj", istakao je Haldenvang.
Te reči usledile su zbog upozorenja na sve veći uticaj Bjorna Hokea, lidera AfD-a u saveznoj državi Tiringija, koji je, zajedno sa istomišljenicima, ostvario nesumnjivu dominaciju na nedavnoj partijskoj konferenciji u Magdeburgu.
Čak je i ugledni "Špigl" u jednom naslova zatražio da se "zabrane neprijatelji ustava".
"AfD postaje sve radikalniji. Vreme je da se demokratija brani boljim oružjem", navodi se u njihovom tekstu.
Jedan od lidera Šolcove Socijaldemokratske partije takođe je poručio da bi trebalo razmotriti zabranu AfD-a, s obzirom da Savezna kancelarija za zaštitu ustava definiše AfD kao grupu "dokazanih desničarskih ekstremista".
Lider Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Fridrih Merc smatra, ipak, da "zabrana partija nikada nije dovela do rešavanja političkih problema".
Teško izvodljivo
Iz nevladine organizacije Nemački institut za ljudska prava istakli su da je AfD postao toliko opasan, da bi mogao da bude zabranjen u skladu sa ustavom.
U njihovoj analizi se navodi da stranka aktivno i sistematično pokušava da "ostvari svoje rasističke i ekstremno desničarske ciljeve".
Nemačka ima problematičnu istoriju zabranjivanja partija, počevši od Otoa fon Bizmarka, prvog kancelara, koji je zabranio socijaldemokrate zbog nelojalnosti caru.
Kada su nacisti došli na vlast, zabranili su sve druge stranke.
Prema posleratnom nemačkom ustavu, koji je želeo da izbegne takve autoritarne poteze, zabrana stranke je pravno teško izvodljiva. Pokušaji da se 2003. i 2017. zabrani Nacional-demokratska partija Nemačke propali su.
Politolog Folker Beme-Nesler smatra da AfD ne ispunjava zakonske kriterijume za zabranu i ocenjuje da bi neuspeo pokušaj zabranjivanja samo dao dodatni podsticaj AfD-u izbornoj kampanji.
Inače, u Nemačkoj su podeljena mišljenja o eventualnom zabranjivanju AfD-a: 47 odsto se zalaže za tu opciju, a isto toliki procenat je protiv. Veći broj onih koji podržavaju zabranjivanje je na zapadu zemlje i među liberalnim Zelenima.
