"Ejža tajms": Odnosi SAD i Izraela na najnižem nivou, Vašington menja pristup

Odnosi Amerike i Izraela trenutno su veoma napeti, uglavnom zbog rešenosti vlade izraelskog premijera Benjamina Netanijahua da ograniči moć pravosuđa, posebno Vrhovnog suda, u korist Kneseta, navodi "Ejža tajms".

Od nastanka Izraela 1948. godine, Amerika je njegov najbliži saveznik, spremna da iskoristi veto u SB UN, unapredi vojnu saradnju ili obezbedi značajnu direktnu pomoć.

Ali zabrinutost Bele kuće prevazilazi trenutnu nestabilnost unutar Izraela i masovne proteste izazvane pravosudnim reformama zbog kojih je američki predsednik upozorio Izrael. 

Prema navodima lista "Tajm", izvori Bajdenovog nezadovoljstva su brojni, a glavni je izrazito desničarska koalicija koju je Netanijahu formirao nakon što je ponovo došao na vlast 2022. Oni su odmah krenuli u proširenje izraelskih naselja na Zapadnoj obali, na račun teritorije koju Palestinci smatraju svojom, navodi list. 

Tamo je u poslednjih nekoliko godina došlo do porasta nasilja, uglavnom zbog većeg broja duboko religioznih jevrejskih kolonista. Sada ih ima više od pola miliona širom Zapadne obale, koju mnogi od njih smatraju "obećanom zemljom".

U međuvremenu, Palestinci se suočavaju sa sve više i više problema, a ekstremisti među kolonistima ih stalno uznemiravaju i ometaju im svakodnevni život. Bezbednost kontrolišu izraelske snage, koje vrlo često stoje po strani, čak i kada je u pitanju direktno nasilje, navodi "Ejža tajms". 

Iz Bajdenove administracije se ne oglašavaju previše, ali postoji promena u pristupu, koja se videla tokom nedavne proslave 75. godišnjice osnivanja Izraela. U Vašington nije pozvan premijer Netanijahu, već relativno umereni predsednik Izraela Isak Hercog, koji ima uglavnom ceremonijalnu ulogu. 

Daleko više upada u oči upotreba termina "terorizam" od strane Stejt departmenta, kojom su opisali ubistvo 19-godišnjeg Palestinca od strane jevrejskih kolonista 4. avgusta. 

Izraelski ministar poljoprivrede pokušao je to da odbaci kao dezinformaciju, ali je Stejt department potvrdio da je upravo to termin koji su upotrebili. 

Promene neće rešiti problem

U pozadini svega stoji glavni problem za Izrael, a to je obezbeđivanje Zapadne obale za jevrejske koloniste. Imajući u vidu da Netanijahuova vlada zavisi od podrške ultraortodoksnih i nacionalističkih političara u Knesetu, kolonistima mora da bude pružena sva moguća zaštita. 

Ali Izraelske odbrambene snage (IDF) oklevaju da zauzmu čak i mala područja zbog odlučnog otpora palestinskog Islamskog džihada (PIJ) i drugih grupa.

Izrael je pre više od dve decenije shvatio, prvo u južnom Libanu, a zatim u Gazi, da sukob kopnenih trupa sa visoko motivisanim i dobro obučenim paravojnim protivnicima koji se bore na domaćem terenu ima za posledicu neprihvatljivo velike žrtve.

Zbog toga se Izrael uglavnom opredeljuje za rat na daljinu, koristeći rakete, bombe i artiljeriju zajedno sa antiraketnim tehnologijama i selektivnim napadima specijalnih snaga.

Zapadnu obalu je bilo lako kontrolisati pre ekspanzije jevrejskih kolonista, iako je i tada Palestincima bilo veoma teško. Mnogi kolonisti žive u blizini palestinskih gradova i sela, a štiti ih izraelska vlada koju kontrolišu ultradesničarske stranke blagonaklone prema kolonistima.

Reč je o takvoj promeni u izraelskoj politici, da čak i ako Netanijahu ne bude kontrolisao parlament, to neće rešiti problem, piše "Ejža tajms". Kolonisti će ostati tu gde jesu, dobro naoružani i potpuno uvereni da su u pravu.

Netanijahu i religiozna desnica su oslobodili novu silu i moguće da neki u Bajdenovoj administraciji naziru moguće posledice toga, te da im se ne sviđa ono što vide.