Nemački medij: Puč u Nigeru dokaz pogrešne politike Evrope

Državni udar u Nigeru dokaz je neuspešne politike Francuske i Evrope u toj državi, napominje nemački TV kanal ZDF, koji navode da uprkos tome što je Niger dugo bio francuska kolonija, postoji opasnost da se sada okrene Rusiji.

Nemački kanal navodi i da se na izborima 2020-2021. godine desio prvi mirni prenos vlasti u istoriji zemlje, i da je pod prethodnim predsednikom Isufouom Niger čvrsto bio vezan za EU.

"Ali, aktuelni državni udar pokazuje koliko su ostali neravnopravni odnosi između Nigera i Francuske. Ovo je poučan primer pogrešne politike Evropljana", naglašava ZDF.

Pariz je u doba dok je Niger bio kolonija, otkrio u toj državi ogromna nalazišta uranijuma. Taj uranijum se i dalje kopa za Francusku, a u maju je potpisan novi ugovor koji obezbeđuje iskopavanje tog energenta najmanje do 2040. godine. 

I dok su Francuzi decenijama neumorno eksploatisali vrednu rudu nađenu u svojoj bivšoj koloniji, posledice je trpeo Niger.

Kada je "Grinpis" još 2010. godine posetio tamošnje gradove Arlit i Akokan nivo radijacije na ulicama Akokana bio je 500 puta veći od normalnog.

Posle državnog udara u Nigeru, pomama za ruskim zastavama

U Arlitu su četiri od pet uzoraka premašili preporučene vrednosti Svetske zdravstvene organizacije. Jedna od optužbi Nigerijaca je da francuska neokolonizacija zemlje ne mari ni za ljude ni za prirodu. 

A koliko su vajde od ovih evropskih poslova imali ozračeni stanovnici jasno je iz podatka da do danas samo 20 odsto Nigerijaca ima pristup struji.

Niger je zbog svog centralnog položaja postao i zemlja preko koje mnogi stanovnici drugih afričkih država beže u Evropu, pa je zbog pooštravanja evropske izbegličke politike, frankofona vlada Nigera donela 2015. godine zakon po kome su milijarde evra iz EU stizale u budžet zemlje, ali ne i do samog naroda.

Zakon, sličan sporazumu između EU i Turske, ima za cilj da spreči izbeglice da uđu u Evropu i uvodi krivičnu odgovornost za čitave profesionalne grane.

U Agadezu, poslednjoj stanici pre putovanja kroz pustinju Saharu, propis je tako taksiste pretvorio u krijumčare, a zatvoreni su i mnogi hoteli. U mestima u kojima je nekad postojala sloboda kretanja, pred očima slobodarski nastrojenih Francuza i Evropejaca, ta sloboda je ukinuta.

ZDF podseća da dva od pet Nigerijaca i dalje žive ispod granice siromaštva. Razvojna pomoć čini 40 odsto državnih prihoda, ali je, prema rečima ekonomiste Roberta Kapela, koristi samo jedan odsto stanovništva: to je pogrešna politika Francuske, koju se EU ne ustručava da podržava, napominje nemački kanal.

U Nigeru, kao i uostalom, u drugim krajevima planete, i jedni i drugi brinuli su samo o sopstvenom interesu: sprečavanju migracija i eksploataciji sirovina, od koje lokalno stanovništvo nema nikakve koristi.

Ne treba zato ni da čudi to što antipatija prema Francuskoj i Evropi kod Nigerijaca sve više raste. Sada je, kako nemački medij navodi, Niger postao još jedna država u Sahelu koja, posle Malija i Burkine Faso, preti da se okrene Rusiji. 

"Čak i ako motivacija vođe puča Tianija nije direktno povezana sa neprijateljstvom prema Francuskoj i globalnom severu, to još jednom pokazuje da je afrička politika Francuske i EU propala. Evropa i globalni sever jednostavno nisu bili u stanju ili nisu hteli da obezbede da narod Nigera ima koristi od partnerstva", zaključuje ZDF.