Tramp kao šef mafije: Šta je RIKO zakon na osnovu koga se sudi bivšem predsedniku SAD?

Prva tačka najnovije optužnice u Džordžiji tereti bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa i 18 drugih za reketiranje zbog navodnih pokušaja da promene izborne rezultate 2020. u Trampovu korist.

U optužnici koju je objavila okružna tužiteljka okruga Fulton Feni Vilis navodi se da je bivši predsednik učestvovao u zaveri oko subverzije izbora, i to kao kolovođa, piše Bi-Bi-Si.

Vilis je istakla da su optuženi, umesto da se pridržavaju pravnih izbornih procedura, učestvovali u zločinačkom poduhvatu reketiranja kako bi preokrenuli izborne rezultate u Džordžiji. 

Ovo je četvrta krivična prijava protiv Trampa, ali je prvi slučaj da se neki bivši američki predsednik suočava sa optužbama koje su korišćene da se osude šefovi mafije kao što su Džon Goti i Vinsent Gigante. 

Organizovani kriminal u SAD se procesuira po službenoj dužnosti prema federalnom Zakonu protiv organizacija pod uticajem reketiranja i korupcije (RIKO), koji omogućava tužiocima da dovedu u vezu one koji su prekršili zakon i nalogodavce. 

Više od 30 američkih država usvojilo je sopstvene verzije RIKO zakona, a u Džordžiji je on čak temeljniji nego u ostalim državama. 

Naime, federalni zakon predviđa 35 zločina koji se kvalifikuju kao dokazi reketiranja, a prema varijanti zakona koja je na snazi u Džordžiji, na listi je čak 65 dela.

Od tužilaca se zahteva da dokažu da postoji zločinački "poduhvat" i da detaljno opišu obrazac reketiranja koji počiva na najmanje dva gorepomenuta krivična dela.

Kazne prema RIKO zakonu u Džordžiji su visoke: zatvorska kazna između pet i 20 godina, ili novčane kazne do 250.000 dolara, a često služe kao sredstvo "ubeđivanja" da se sarađuje sa Tužilaštvom. 

Takvi incidenti mogu da izazovu "talas neviđenih dokaza i svedočenja koje tužioci mogu da upotrebe protiv navodnih kolovođa", kaže Entoni Majkl Krejs, profesor prava na Državnom univerzitetu u Džordžiji.

Da bi osudili samog Trampa, tužioci će, navodi Krejs, morati da dokažu da bivši predsednik "nije bio samo neka vrsta pasivnog učesnika".

Ispričati "celu priču" 

Tramp se već suočava sa federalnim optužbama američkog Ministarstva pravde zbog lažnih tvrdnji o izborima, a dokazi na tom suđenju mogli bi da utiču i na slučaj u Džordžiji i da se preklapaju sa njim.

Bivši američki predsednik takođe čeka suđenje zbog navodnog pogrešnog rukovanja poverljivim dokumentima i podmićivanja porno glumice.

Okružni tužilac Feni Vilis, demokrata, i ranije je koristila zakon o reketiranju za važne slučajeve.

Godine 2013. tužilaštvo je, sa njom na čelu, procesuiralo na osnovu RIKO zakona nastavnike i druge zaposlene u državnoj školi u Atlanti, zbog optužbi da su varali na državnim testovima kako bi obezbedili bonuse i unapređenja.

Jedanaest od 12 zvaničnika na kraju je osuđeno, u najdužem sudskom procesu u istoriji države, a većina ostalih saučesnika se izjasnila krivim.

Na osnovu istog zakona, prošle godine su optuženi dobitnik Gremija reper Jang Tag i 27 saradnika iz njegove muzičke kuće. 

Vilis je izjavila da je veliki pristalica RIKO zakona, jer on omogućava da se "ispriča cela priča". 

Međutim, suđenje pomenutom reperu, koje je trebalo da počne u januaru, zaglavljeno je još u procesu izbora porotnika, a neki od advokata odbrane poručili su da se nadaju da je Vilis "naučila lekciju" za momenat kada Trampovo suđenje dođe do iste tačke. 

Suđenje reperu bi moglo da nadmaši i rekord po trajanju suđenja prosvetnim radnicima u Atlanti, ali toliko razvlačenje nije neuobičajeno za procese koji uključuju mnogo optuženih, kao i brojne advokate. 

Jedna od advokata branilaca rekla je da "mrzi RIKO zakon" i da očekuje da će suđenje Trampu biti neprijatno i zbunjujuće za porotu, te da će mnogi porotnici zaspati pre nego što razumeju o čemu se radi.