"Telegraf": Kina postaje izazivač američke dominacije na svetskim morima

Kako kineske ambicije budu rasle, tako će i spekulacije o tome gde bi Peking mogao da izgradi stalne pomorske baze postajati sve glasnije, piše britanski "Telegraf".

Kina dominira svetom kada je u pitanju komercijalna plovidba. Ona se nalazi među prva tri najveća proizvođača trgovačkih brodova, ima drugu najveću komercijalnu flotu, u njoj se nalazi sedam od deset najvećih luka na svetu i raspolaže sa oko 17.000 ribarskih brodova.

Peking je takođe jedan od lidera u izgradnji pomorske infrastrukture, uključujući 96 odsto svih transportnih kontejnera i više od 80 odsto lučkih kranova. Pored svih tih komercijalnih prednosti, Kina sada ima i najveću ratnu mornaricu na svetu, naglašava britanski list.

Ipak, Peking ima samo jednu prekomorsku pomorsku bazu - u Džibutiju, na Rogu Afrike. A gde bi mogla biti izgrađena sledeća? Početna pretpostavka novinara "Telegrafa" je da će ona biti u nekoj državi u koju je Kina već uložila značajna sredstva, u kojoj je radila na razvoju infrastrukture, ali i odnosa sa lokalnim političkim elitama.

Dok Indijski okean i Pacifik predstavljaju kineske geostrateške prioritete, luke čija je izgradnja finansirana kineskim novcem se nalaze širom sveta. One su koncentrisane u regionima poput Zapadne i Centralne Afrike, ali i u delovima sveta koji su Amerikancima i Evropljanima manje poznati i koji se ne nalaze na radaru njihovih političko-bezbednosnih establišmenta - na primer Lome u Togou, Posorha u Ekvadoru i Luganvil u Vanuatuu.

Kina će se najverovatnije fokusirati na zemlje u kojima postoji manje promena elita, ili u kojima se očekuje da će aktuelne vladajuće garniture tu i ostati u doglednoj budućnosti, piše "Telegraf".

Takođe, jedan od indikatora bi mogao biti i način na koji potencijalni domaćin baze glasa u Ujedinjenim nacijama, odnosno koliko se ono poklapa sa stavovima Pekinga.

Primer bi mogla da bude Kambodža, zemlja u Jugoistočnoj Aziji u čijoj luci Rim Kina gradi novo pristanište, za koje zapadni analitičari tvrde da liči na ono u kineskoj bazi u Džibutiju. Dugogodišnji lider Kambodže Hun Sen važi za političara bliskog Pekingu, a njegova zemlja u UN tradicionalno glasa na isti način kao i Kina.

Džibuti - primer za budući razvoj kineske pomorske mreže

Pomorska baza u Džibutiju predstavlja šablon kako se komercijalna investicija može transformisati u vojnu ustanovu. Kina je finansirala izgradnju višenamenske luke Doraleh, a nju je pratio i razvoj pomorske baze, čija namena nije objavljena do samog otvaranja. 

Peking ne krije ima ambicije da svoju mornaricu koristi za projekciju moći daleko od svojih obala. To je značajno iz nekoliko razloga, navodi "Telegraf".

Za početak, svaki potencijalni sukob Kine i SAD će imati naglašenu pomorsku dimenziju, a Južno kinesko more bi moglo da bude posebno značajna tačka. Ipak, Kina bi mogla da proširi svoje područje delovanja i na druge delove sveta, poput Pacifika i Indijskog okeana.

Drugo, angažovanje Kine sa svetom i dalje je u velikoj meri – mada ne isključivo – vođeno komercijalnim i trgovinskim interesima, a većina robe i dalje putuje morem, pa je upravo mornarica najtešnje povezana sa trgovinom. To važi i danas kao i u eri merkantilizma.

I Amerika se poslednjih godina sve više fokusira na region Indo-Pacifika, što se može videti kroz inicijative AUKUS, ali i kroz saradnju sa zemljama poput Filipina i Papue Nove Gvineje, ali i najavi sporazuma o održavanju i popravci brodova sa Indijom.

Kineska ambicija da razvije pomorske baze nije iznenađujuća i predstavlja logičan korak u razvoju globalne strategije te svetske sile. Kako navodi "Telegraf", SAD raspolažu sa oko 750 vojnih ustanova u preko 80 država širom sveta, tako da je dosadašnja kineska ograničenost u širenju svojih pomorskih kapaciteta donekle iznenađujuća.