Švedska vlada će se distancirati od kurdske milicije IPG kako bi dobila "zeleno svetlo" od Turske za ulazak u NATO, rekao je švedski ministar spoljnih poslova Tobijas Bilstrom za javni servis Švedski radio, prenosi Rojters.
Turska smatra da su milicija sirijskih Kurda IPG i njen politički ogranak Partija demokratskog jedinstva zapravo produžetak Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je pokrenula pobunu protiv Turske 1980. godine i koju Turska, Sjedinjene Države i Evropska unija smatraju terorističkom grupom.
Švedska je, zajedno sa SAD i nekoliko drugih zemalja NATO-a, podržala IPG u borbi protiv Islamske države.
"Veza sa PKK previše je bliska da bi to bilo dobro za odnos između nas i Turske", izjavio je švedski ministar inostranih poslova Tobijas Bilstrom za javni servis Švedski radio i dodao da je primarni cilj "ulazak Švedske u NATO".
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan poručio je ranije, nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom, da Turska neće formalno odobriti članstvo Finske i Švedske u NATO dok te zemlje ne preduzmu neophodne "korake" protiv Radničke partije Kurdistana (PKK) i njenih ispostava.
"Predsednik Erdogan je ocenio da će koraci koje budu preduzele Švedska i Finska odrediti kojom brzinom će ići proces ulaska u NATO i kada će biti završen", saopštilo je tursko predsedništvo.
Erdogan i Stoltenberg održali su u Istanbulu sastanak zatvoren za medije.
"Razgovarali smo o članstvu Finske i Švedske u NATO-u, što će našu Alijansu učiniti jačom", napisao je on na Tviteru.
Ankara je optužila dve nordijske zemlje da pružaju utočište teroristima PKK i uzdržala se od ratifikacije njihovog članstva u NATO-u dok obe zemlje ne ispoštuju uslove sporazuma koji su potpisale u junu.
Finska i Švedska odustale su od višedecenijske vojne neutralnosti nakon početka sukoba u Ukrajini i od maja pokušavaju da postanu članice NATO-a.
Ali Erdogan je tražio ustupke, što je dovelo do sporazuma u junu između Turske, Finske i Švedske koji je uključivao odredbe o izručenju oko 70 osoba i razmenu obaveštajnih podataka u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.
Čekajući Tursku i Mađarsku
Novi švedski premijer Ulf Kristerson sastaće se sa Erdoganom sledeće nedelje, a u Stokholmu se nadaju da će Turska dati odobrenje.
Stoltenberg je "pozdravio velike, konkretne korake koje su obe zemlje već preduzele da sprovedu memorandum u praksi" i dodao da je pristupanje Finske i Švedske važno "kako bi se poslala jasna poruka Rusiji."
Svih 30 država članica NATO-a, osim Turske i Mađarske, ratifikovalo je pristupanje Švedske i Finske, a uključivanje novih članova zahteva jednoglasno odobrenje.
Dok je Turska postavila niz zahteva za koje kaže da moraju da budu ispunjeni, Mađarska za sada nije dala nikakvo objašnjenje, ali je Stoltenberg rekao da je to pitanje "na dnevnom redu mađarskog parlamenta".
Turska ima istoriju pritiska na zemlje da izruče ljude koje smatra teroristima ili političkim protivnicima. Neka od ovih izručenja su se čak desila "tajno", bez poštovanja odgovarajućih procedura, uključujući Albaniju i takozvano "Kosovo".