Prema preliminarnim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, skoro 50.000 Amerikanaca oduzelo je sebi život prošle godine, što predstavlja najveću stopu samoubistava od Drugog svetskog rata.
Među Amerikancima starijim od 65 godina, samoubistva su porasla za 8 odsto u protekloj godini. Među Amerikancima starosti od 45 do 64 godine, broj samoubistava porastao je za sedam odsto. Prosečna starost stanovnika SAD je 38,9 godina i raste.
Podaci pokazuju da muškarci čine 80 odsto samoubistava, a belci imaju posebno visoku stopu, piše "Njuzvik". Broj samoubistava visok je i u ruralnim i slabo naseljenim delovima SAD - u proseku 20 na 100.000 ljudi.
Razlike postoje i po zanimanjima: Rudari, radnici u kamenolomima, na vađenju nafte i gasa imaju najveću stopu samoubistava (54,2 na 100.000 muškaraca), zatim građevinarstvo (45,3).
Veterani se ubijaju po stopi koja je 57,3 odsto veća od proseka ostalih Amerikanaca.
Broj samoubistava prošle godine premašuje broj Amerikanaca koji su poginuli u Korejskom ratu i 46.233 koji su poginuli u Vijetnamu.
"Njuzvik" razloge u epidemiji samoubistava nalazi u odsustvu hrišćanskih vrednosti, modernoj medicini - stariji i teško bolesni mogu da žive duže, ali produženo lečenje je skupo i opoidnoj krizi zbog koje je mnogim Amerikancima teže doći do lekova protiv bolova, koji se sada izdaju na recept i njihovo izdavanje ograničava.
Razlog je i Amerika 21. veka, sa progresivcima koji smatraju da je svetu bolje bez starijih belaca iz radničke klase i levicom koja, umesto naglaska na solidarnosti i uzajamnoj pomoći, sada uzdiže različitost iznad solidarnosti i uzdiže moralnu čistotu iznad tradicionalne ekonomske klase, objašnjava "Njuzvik".
Amerika 21. veka u nastajanju nije samo "raznolikija", već je i otuđenija, sa manje zajedničkih veza religije ili civilizacijskog nasleđa i bez osećaja javnosti kao celine koju dobro predstavljaju institucije ili vlada ili mediji. Stariji Amerikanci su preživeli kulturnu revoluciju koja ih je pretvorila u strance u svojoj zemlji, zaključuje list.