Bajden ima plan B za Ukrajinu?

Američki predsednik bi mogao da pređe na plan B, ali da li je to moguće nakon što je insistirao na tome da je globalni poredak ugrožen, pita "Risponsibl stejtkraft"

Pre leta govorilo se o široj slici kraja sukoba u Ukrajini, po kojoj bi Kijev pokrenuo letnju ofanzivu, preuzeo kontrolu nad što više teritorije i onda ušao u pregovore sa najjače moguće pregovaračke pozicije.

Dva meseca kasnije, kako se bliži kraj leta, taj scenario izgleda sve manje verovatno. Ukrajinska ofanziva je doživela krah, jer često iscrpljene, bez iskustva i na brzinu obučene trupe jure glavom bez obzira na ukopanu i miniranu rusku odbranu, uz velike ljudske gubitke.

O svemu tome izveštavaju vodeći američki mediji, uključujući Si-En-En, "Vašington post" i "Njujork tajms". Ovi i drugi mediji, koji su eksplicitno podržavali ukrajinske ratne napore, počeli su da slikaju prilično sumornu sliku situacije na terenu.

Ukrajinske snage troše municiju neodrživom brzinom, ispaljujući čak 90.000 granata mesečno, dok Pentagon proizvodi samo trećinu te količine. Čak 20 odsto NATO naoružanja koje je poslato u Ukrajinu je ili oštećeno, ili uništeno već u prve dve nedelje ofanzive.

U svetlu ograničenih dobitaka postignutih ofanzivom, američki predsednik Džozef Bajden sada traži od Kongresa dodatnih 20,6 milijardi dolara pomoći Ukrajini, naglašavajući da su Sjedinjene Američke Države posvećene "održavanju snažnog globalnog suprotstavljanja ruskom ilegalnom ratu".

Ranije izveštavanje "Vašington posta" je pokazalo da je moguće da su američki zvaničnici ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom rekli da ima vremena do kraja leta da napravi što je moguće veći napredak pre nego što američka podrška prestane i on bude primoran da pregovara, piše "Risponsibl stejtkraft".

U isto vreme Bela kuća nastavlja da insistira da će podržati ukrajinske ratne napore "koliko god bude potrebno", a neimenovani visoki zvaničnik je 10. avgusta za Si-En-En rekao da ne zna koliko će se "ovaj rat nastaviti", ali da se Bela kuća neće stideti da se vrati u Kongres posle prvog kvartala sledeće godine.

To bi se uklopilo u procenu Odbrambene obaveštajne agencije koja je procurila u aprilu u javnost, a u kojoj je zaključeno da su mirovni pregovori ove godine malo verovatni prema svim razmatranim scenarijima.

Poslednjih nekoliko dana portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi pozvao je one koji su zabrinuti zbog cene kontinuirane pomoći Ukrajini "da razmotre koliki bi ti troškovi — ne samo materijalni već i u krvi, možda čak i u američkoj krvi — mogli da budu ako Putin potčini Ukrajinu, a zatim usmeri pogled na saveznike u NATO-u" i upozorio da "ako samo sednemo i pustimo Putina da pobedi, dozvolićemo mu da uzme Ukrajinu, a gde će se onda zaustaviti".

Drugim rečima, povlačenje SAD iz sukoba zahtevaće od administracije da se naglo odrekne tvrdnji da sama budućnost globalnog mira i demokratije zavisi od poraza Rusije, ili kako je to Bajden rekao tokom posete Poljskoj u februaru: nije u pitanju samo Ukrajina, već sloboda.

Posle godinu dana takvih tvrdnji, Bela kuća će morati iznenada da ubedi javnost da su ulozi zapravo znatno skromniji od onoga što je Vašington tvrdio.

Čak i ako zvaničnici ne veruju da je bezbednost zaista u pitanju, moglo bi biti nešto drugo - prestiž i kredibilitet SAD i NATO-a.

Baš kao što je makar javno Ukrajina ujedinila Alijansu, njen neuspeh ofanzive i nemogućnost da vrati teritorije, mogla bi da učini suprotan efekat.

Bilo koji ruski uspesi, stvarni ili prividni, mogli bi da se smatraju politički neprihvatljivim ili čak ponižavajućim za rukovodstvo NATO-a, zajedno sa razotkrivanjem podela koje su do sada bile potisnute.

Upravo strah od gubitka kredibiliteta bio je jedan od faktora koji su Ameriku održavali da ostane umešana u Vijetnamu, kao što je bila i u Iraku, Avganistanu i u drugim gradovima.

Izveštaji takođe ukazuju da Bajden smatra da je ishod na frontu važan i za njegove šanse na izborima sledeće godine.

Nedavne ankete pokazuju da se većina Amerikanaca, protivi daljoj vojnoj pomoći Ukrajini, mahom republikanci, dok su demokrate te koje je najviše podržavaju.

Ovo bi moglo da Belu kuću stavi u tešku poziciju: da preduzme korake za okončanje sukoba pod uslovima koji su nepovoljniji za Kijev nego što je ranije obećano, a administracija će se suočiti sa kritikama sličnim kao nakon povlačenja iz Avganistana ili da nastavi dalji sukob u nadi da će kasnije uspeti da pobedi.

Produženi rat pak donosi bezbroj prilika za neku vrstu eskalacije koja bi mogla da primora članice NATO-a aktiviraju član 5.

Jedno je sigurno, piše "Responsibl stejtkraft", što duže administracija bude čekala da postavi temelje za diplomatsko okončanje sukoba, to će biti teže, a troškove će snositi ukrajinski narod.

"Nadajmo se da ako plan B postoji, da ga Bela kuća drži u pripravnosti", zaključuje se u tekstu.