Kako vreme prolazi, izgleda da je Niger, u kome je 26. jula vojska preuzela vlast, sve sigurniji u sebe, a da se njegovi protivnici sve više kolebaju, ocenjuje "Mond".
Dok nova vojna vlast, predvođena generalom Tianijem, ne popušta ni pred ekonomskim ni finansijskim sankcijama koje je uvela Ekonomska zajednica zapadnoafričkih država (EKOVAS), a ni pred pretnjama susednih zemalja da će upotrebiti silu, podele među afričkim zemljama o vojnoj intervenciji protiv Nigera rastu.
Prema rečima nekoliko neimenovanih diplomata, "napet i beskonačan" sastanak Saveta za mir i bezbednost (PSC) Afričke unije (AU), tela nadležnog za odlučivanje o pitanjima rešavanja sukoba, bio je značajan indikator.
Prema izjavama nekoliko dobro obaveštenih izvora, tokom održanog u ponedeljak, 14. avgusta, PSC je odbacio upotrebu sile protiv nigerijske vlasti. Ova pozicija trebalo bi da postane zvanična posle saopštenja za javnost, koje se očekuje u sredu.
Ova pozicija je veoma udaljena od pozicije EKOVAS-a, koji je nedavno naredio "trenutno stavljanje vojnih snaga u stanje pripravnosti."
"Pokretanje vojne intervencije, koju je odbacila AU, bila bi kontradikcija bez presedana", kaže Pol-Sajmon Hendi, istraživač na Institutu za bezbednosne studije.
Ukratko, EKOVAS će teško koristiti silu bez odobrenja AU.
"Podsećajući na našu politiku nulte tolerancije prema neustavnim promenama vlasti, odlučili smo da ne podržimo vojnu intervenciju u Nigeru, jer bi to moglo dovesti do krvoprolića i prouzrokovati još veću štetu", rekao je diplomata iz AU.
Nove podele u EKOVAS-u
Ova odluka je utoliko više iznenađujuća što je u suprotnosti sa običajima AU, čiji stav se usklađuje sa stavovima regionalnih organizacija. To je, takođe, u suprotnosti sa stavom predsednika komisije AU, Musom Fakijem Mahamatom iz Čada, koji je u saopštenju za javnost od 11. avgusta potvrdio svoju "čvrstu podršku odlukama EKOVAS-a."
"Mahamat ima veoma važnu funkciju unutar organizacije, ali ne može da daje konačne izjave u ime AU. Da bi nešto postalo konačni stav AU, to mora da bude usvojeno od strane nadležnog tela, a to je, u ovom slučaju, Savet za mir i bezbednost", objasnio je Solomon Derso, osnivač tink tenka "Amani Afrika".
"PSB se retko kad tako podelio", rekao je anonimni diplomata AU. PSV je sastavljen od petnaest zemalja i donosi odluke konsenzusom, a ne glasanjem. Dana 14. avgusta, zapadnoafrički blok zemalja, koji su predstavljali Senegal, Gambija, Gana i Nigerija, našao se izolovan kada je reč o zalaganju za oružanu opciju protiv Nigera.
Unutar samog EKOVAS-a, koji je već suspendovao Mali, Burkinu Faso i Gvineju, gde je takođe vojska preuzela vlast, razlike sada izlaze na videlo. "U prošlosti, kao u Sijera Leoneu i Gambiji, postojala je jednoglasnost u podršci vojnim operacijama. Danas postoje duboke razlike", ukazuje jedan afrički diplomata. "Neki lideri se plaše javnog mnjenja. Svaka zemlja vidi pitanje Nigera u svetlu svojih interesa."
Osim Nigerije, Senegala i Obale Slonovače, koji su udarili pesnicom o sto, sada i ćutanje pojedinih država članica izaziva pitanja. "Istina je da su svi protiv vojne operacije, ali to ne smemo da kažemo. Čak i kada ste neutralni, podložni ste kritikama", tvrdi jedan diplomata iz zemlje EKOVAS-a.
Mnoge od njih izabrale su nemešanje u situaciju u Nigeru, a ovo je princip koji sve više uzima maha. Posle puča u Nijameju, Alžir, koji sa Nigerom deli granicu od 1.000 kilometara, odlučno se usprotivio bilo kakvoj vojnoj operaciji.
Čad, još jedan moćni sused, odbija da izabere stranu. Mahamat Idris Debi je u utorak postao prvi predsednik koji je primio novog šefa vlade Nigera. Razgovori o vojnoj intervenciji se još vode, ali postaju sve više hipotetički.