Svet
RT Balkan analiza: Sprema li Zapad "azijski NATO"
Najavljeni sastanak lidera SAD, Japana i Južne Koreje u Kemp Dejvidu poslednji je u nizu inicijativa kojima se učvršćuje i formalizuje saradnja Vašingtona sa tradicionalnim partnerima na istoku Azije - na šta u Pekingu, Moskvi i Pjongjangu gledaju sa neodobravanjem
Sve intenzivnija saradnja SAD i NATO-a sa zemljama u regionu Indo-Pacifika, poput Japana, Južne Koreje i Australije, ali i širenje pipaka Severnoatlantskog saveza u tom regionu, upalili su lampice i Pekingu i Moskvi, koje brinu da bi te akcije političkog Zapada mogle da pogoršaju i ovako zaoštrenu geopolitičku situaciju u svetu.
Tako je ruski predsednik Vladimir Putin primetio da Sjedinjene Američke Države pokušavaju da prekroje aktuelni međunarodni poredak u indopacifičkom regionu tako da on odgovara njihovim interesima, zbog čega se radi na ekspanziji AUKUS pakta i integraciji ovog bloka sa NATO-om.
"Ne isključujemo da rade na tome da dođe do potpune integracije NATO snaga sa strukturama bloka AUKUS", koji čine SAD, Australija i Velika Britanija, naglasio je on na otvaranju 11. Moskovske međunarodne konferencije o bezbednosti.
Konsolidacija i formalizovanje saradnje američkih saveznika u regionu Indo-Pacifika je sve očiglednije, a iza njega stoji pokušaj Vašingtona da ograniči uspon Kine, ali i jačanje saradnje Pekinga i Moskve, što može dovesti do dodatne nestabilnosti u tom delu sveta. slažu se sagovornici portala RT Balkan.
Širenje NATO-a u Aziji – stara ideja u novom ruhu
Ideja jačanja saradnje NATO-a i njihovih partnera u drugim delovima sveta nije nova. Time su se u tekstu za "Forin afers" profesori međunarodnih odnosa Ivo Dalder (koji će kasnije postati i američki ambasador pri Alijansi) i Džejms Goldgajer bavili još 2006. godine. "Uz malo fanfara – i još manje najava – NATO je postao globalan", pisali su oni tada, zalažući se ne samo za produbljenje saradnje sa partnerima u drugim delovima sveta – poput Japana, Južne Koreje, Australije, Novog Zelanda i Kolumbije – već za otvaranje puta ka njihovom punopravnom članstvu u toj organizaciji.
Geopolitičke okolnosti su danas, ipak, značajno drugačije nego pre 17 godina, a formalno širenje NATO-a na države izvan Evrope i Severne Amerike ni danas ne deluje kao realna mogućnost. Ipak, Sjedinjene Američke Države i NATO intenzivno rade na jačanju bilateralnih i multilateralnih odnosa sa tradicionalnim saveznicima širom sveta, a pre svega u regionu Indo-Pacifika.
Američka percepcija da se svet nalazi u svojevrsnom manihejskom sukobu između "demokratija i autokratija" podstakao je Vašington da inicira čitav niz različitih formata saradnje "demokratskih zemalja" u širem regionu Azije, poput KVAD-a (SAD, Australija, Japan, Indija) iz 2017. i AUKUS-a (Australija, Velika Britanija i SAD) iz 2021. godine, a sve sa jednim ciljem – stvaranja obruča oko Kine (ali i Rusije).
Poslednju u nizu takvih inicijativa predstavlja sastanak američkog predsednika Džozefa Bajdena sa premijerom Japana Fumijom Kišidom i predsednikom Južne Koreje Jun Suk Jeolom u Kemp Dejvidu, koji je najavljen za 18. avgust. Nakon više godina turbulentnih odnosa te dve azijske zemlje, koji su opterećeni istorijom japanske okupacije Koreje iz prve polovine 20. veka, izbor predsednika Jeola 2022. godine ponovo je otvorio vrata za saradnju Seula i Tokija, od koje Vašington očigledno želi da profitira. Strateške vizije vlada tih zemalja "nikada nisu bile toliko usaglašene", rekao je američki ambasador u Japanu Ram Emanuel.
"SAD imaju očiglednu nameru da na Indo-Pacifiku stvore čitav niz alijansi i koalicija koje imaju za cilj obuzdavanje rasta Kine, sprečavanje bilo kakvog delovanja Ruske Federacije, ali i 'ukrućivanje' opasnosti od Severne Koreje. U tom kontekstu Vašington već nekoliko godina formira čitav niz mehanizama i koalicija, među kojima se nalaze KVAD, AUKUS i pokušaj stvaranja bezbednosnog mehanizma između Japana, Južne Koreje i SAD, a to će pogotovo biti vidljivo nakon sastanka u Kamp Dejvidu", kaže za RT Balkan naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Aleksandar Mitić.
Naš sagovornik naglašava da je to usmereno ka budućem formiranju indopacifičke verzije NATO-a. To ne znači da će NATO kakav danas postoji biti preslikan na taj region, iz mnogo razloga. "Međutim, sama činjenica da SAD stvaraju podlogu za tako nešto je veoma važan indikator koji ukazuje na te konačne strateške namere", kaže on.
Jačanje saradnje SAD sa zemljama u regionu Indo-Pacifika je veoma aktuelna tema, naročito za zemlje u Aziji, kaže za RT Balkan novinar i spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović.
"To je širenje NATO-a van njegovog tradicionalnog delokruga van osnivačkih ugovora Alijanse, pošto je u pitanju savez severnoatlantskih zemalja, naročito područja oko Atlantskog okeana", rekao je on. Osnivačka povelja NATO-a eksplicitno dozvoljava učlanjenje samo evropskih država (Član 10), dok se važenje klauzule o kolektivnoj odbrani takođe ograničava na prostor Evrope i Severne Amerike (Član 6).
Samim tim, formalno širenje NATO-a na prostor Azije deluje malo verovatno. Ipak, produbljenje saradnje između tog saveza i država u Indo-Pacifiku ne samo da nije isključeno, već su konkretni koraci u tom pravcu uočljivi i danas. Primera radi, na julskom samitu Alijanse u Vilnjusu učestvovali su ne samo lideri zemalja članica NATO-a, Ukrajine i Švedske, već i šefovi država i vlada Japana, Južne Koreje, Australije i Novog Zelanda. Članice NATO-a su u zajedničkoj izjavi Kinu definisale kao "sistematsku pretnju".
Sjedinjene Države su od početka ove godine dodatno zaoštrile odnose sa Kinom, za koje se stiče utisak da decenijama nisu bili na toliko niskim granama.
Kako navodi Aleksandar Mitić, oni su to učinili "pre svega dodatnim naoružavanjem Tajvana, otvaranja nove baze na ostvu Gvam, najavom novih baza na Filipinima, potpisivanjem sporazuma sa Južnom Korejom i Japanom kojim se jača prisustvo SAD u tim zemljama, a tu je posredovanje SAD u pomirenju Seula i Tokija oko njihovih istorijskih neslaganja". Šlag na torti predstavlja pomalo bizaran incident sa kineskim balonom, koji je početkom februara doveo do ozbiljnog zahlađenja odnosa Pekinga i Vašingtona.
U trenutku povećanih tenzija, kako u Evropi tako i na istoku Azije, Zapad pokušava da učvrsti svoje redove i ojača saradnju između svojih tradicionalnih saveznika. Ipak, ne dočekuju se svi američki predlozi dobronamerno, pa je tako najava otvaranja kancelarije za vezu NATO-a u Tokiju naišla na krike pojedinih evropskih saveznika, koji smatraju da se time bespotrebno provocira Peking.
"Ne treba zaboraviti i priču, koja je javno potvrđena od strane Japanaca, da NATO želi da otvori svoju prvu predstavničku kancelariju u Tokiju, dok se na samite NATO pozivaju partneri iz Indo-Pacifika, što govori o pokušaju SAD da Alijansu poveže sa tim regionom. Nisu sve zemlje NATO-a saglasne sa tim namerama, i postoje rezerve prema tome u Francuskoj i Nemačkoj. Oni se plaše da bi Vašington mogao da ih uvuče u konflikt sa Kinom, što njima ne odgovara", navodi Aleksandar Mitić.
Intenzivirana saradnja, pre svega u oblasti odbrane, zapažena je i među zemljama koje na Zapadu smatraju rivalima, pre svega u trouglu Rusija-Kina-Severna Koreja. Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je Pjongjang krajem jula, gde je razgovarao sa tamošnjim liderom Kim Džong Unom, kao i sa predstavnicima severnokorejskog vojnog i političkog rukovodstva. Kineski ministar odbrane Li Šangfu, koji se nalazi pod američkim sankcijama, postao je rado viđen gost u Moskvi, a sa Šojguom se od početka godine sastao već tri puta.
Borislav Korkodelović dodaje da je u kineskim medijima prevladavajuće mišljenje da "širenjem na indopacifički region NATO pokazuje da nije odbrambeni savez, jer u tom regionu on nema razlog za svoje postojanje. Gde god se pojavi NATO, tu nastaju problemi, i zbog toga on nije dobrodošao u Indo-Pacifik".
Stvaranje nekakvog "azijskog NATO-a" za sada nije izvesno, ali dublja saradnja u okviru postojećih formata svakako jeste. "U ovom trenutku ne možemo da govorimo o nekoj vrsti kolektivne zaštite nalik na član 5. NATO-a, ali možemo da kažemo da se na ovakav način Vašington pokušava da da određene bezbednosne garancije u zamenu za lojalnost", zaključuje Aleksandar Mitić.
Indija i Jugoistočna Azija nastavljaju da balansiraju
U trenutku kada se u Indo-Pacifiku jasno definišu dva sukobljena bloka, postavlja se pitanje i kakav će na to biti odgovor ostalih aktera koji ne žele da biraju strane, poput Indije i zemalja Jugoistočne Azije.
Borislav Korkodelović kaže da je Indija "svojevrstan svet za sebe, ona je toliko velika i mnogobrojna da, što kaže njen ministar spoljnih poslova, nije pitanje čija će Indija biti saveznik, već ko će biti njeni saveznici. Ona se drži svoje strateške autonomije, koja je nastavak politike nesvrstanih. Indija se od trenutka nezavisnosti trudi da bude samostalna, da ne padne pod jaram neokolonijalizma, i ona nastoji da tu svoju poziciju očuva".
Ipak, njeno rukovodstvo razume da su joj, ukoliko želi da sustigne Kinu i postane nova 'svetska fabrika', neophodne pre svega zapadne tehnologije i investicije, zbog čega oni razvijaju odnose sa SAD i zemljama Zapadne Evrope, objašnjava Korkodelović.
Zbog toga će ona nastaviti da neguje dobre odnose kako sa Zapadom, tako i sa zemljama poput Rusije, pre svega kroz formate ŠOS-a, BRIKS-a i G20. "Ona sebe nastoji da predstavi i kao predvodnika Globalnog juga, što nije pomirljivo sa potpunim svrstavanjem uz Zapad", zaključuje naš sagovornik.
