Iako se Finska tek skoro formalno odrekla neutralnosti i pridružila NATO-u, Helsinki se već duže vreme upušta u neprijateljske obaveštajne radnje protiv Rusije, ukazuju informacije ruske Federalne službe bezbednosti (FSB).
Višedecenijski dobrosusedski odnosi Rusije i Finske narušeni su nakon početka ruske Specijalne vojne operacije u Ukrajini, kada Helsinki jednostrano odlučuje da prekine svaki vid saradnje sa Moskvom, uključujući i trgovinsku razmenu koja je do tog trenutka vredela milijarde dolara.
Odnosi dveju zemalja dodatno su se zaoštrili ovog leta, kada je Finska proterala devet ruskih diplomata uz optužbe za špijunažu, dok je Moskva uzvratila istom merom. Finski predsednik Sauli Ninisto je tom prilikom nazvao ruski odgovor neprimerenim, najavivši ujedno zatvaranje ruskog konzulata u gradu Turku, da bi Rusija učinila isto u Sankt Peterburgu.
Za razliku od Helsinkija, međutim, Moskva je poručila da poseduje dokaze o tome kako je finska obaveštajna služba (SUPO) pokušavala da regrutuje ruske građane kao potencijalne špijune, a o dokazima ruskih obaveštajaca detaljno govori i nova video reportaža RT Internešenel.
Ruske ambasade u Helsinkiju okružene špijunskim stanicama
Prema podacima FSB, finske vlasti uspostavile brojne stanice za špijuniranje u blizini ruskih diplomatskih objekata u Helsinkiju. Kako se navodi, SUPO aktivno prisluškuje sva mesta koja većina ruskih diplomata posećuje, kako u poslovnom, tako i u privatnom životu, a u reportaži se navode i imena dva frizerska salona u kojima radnice sakupljaju informacije o ruskim diplomatama i predaju ih finskoj obaveštajnoj službi.
Ruski obaveštajci su identifikovali trojicu bivših i aktuelnih zaposlenih u SUPO-u koji su zaduženi za regrutovanje ruskih državljana - Tima Valtonena, Pertija Haksluotoa i Juhanija Hakalu.
Timo Valtonen je, dodaje se, posetio Rusiju 26 puta od 1996. godine, od čega su samo četiri bile diplomatske posete.
Njegova misija je, ističe se u reportaži, da skuplja informacije o navodnim ruskim aktivnostima usmerenim protiv Finske i da prikuplja podatke o ruskim bezbednosnim zvaničnicima.
Špijunska mreža finskih obaveštajaca i njihovih ruskih saradnika
Među ruskim državljanima koje su finski obaveštajci navodno regrutovali navodi se i Oleg "Oli" Gergalo, direktor turističke agencije u Helsinkiju koja nudi besplatne usluge ruskim diplomatama, a koji je prethodno dve godine služio kao direktor ruske državne kompanije koja se bavi nekretninama u Finskoj.
Gergalo je 2014. godine bio ispitivan u ruskoj ambasadi u Helsinkiju u vezi sa nelegalnom eksproprijacijom nekretnine u finskoj prestonici, od kada nije putovao u Rusiju - ali navodno jeste delio veliku količinu informacija o ruskim građanima, diplomatama i kriminalcima sa penzionisanim finskim obaveštajcem Juhanijem Hakalom.
Hakala bi zatim, dalje se navodi, prosleđivao ove informacije aktivnim finskim obaveštajcima. Zahvaljujući tim informacijama, finska obaveštajna služba je uspela da regrutuje rusa Aleksandra Ignjatijeva, direktora moskovske turističke agencije specijalizovane za ture po Skandinaviji, koji takođe poseduje centar za izdavanje ruskih viza u Helsinkiju.
Ignjatijev je, navodi se u reportaži, pomogao finskom obaveštajcu Timu Valtonenu da dobije rusku vizu u više navrata. Kako se ističe, Ignjatijev je tokom devedesetih godina služio zatvorsku kaznu u Rusiji zbog zločina u vezi sa drogom, a nedavno je optužen za organizovanje nelegalnih migracija.
Finski obaveštajci su navodno bili zainteresovani za informacije o osoblju u ruskim ambasadama, stavovima zaposlenih o pregovorima koje vode nadređeni diplomate, kao i mogućim načinima da se zaobiđe ruska zabrana strancima da kupuju nekretnine u blizini granice.
Viktor Trofimov bivši je ruski diplomata koji je kao biznismen proneverio stotine hiljada dolara svojih klijenata u Rusiji i Finskoj. Trofimov je izgubio brojne slučajeve na sudu u Rusiji kako i u Finskoj, gde je ipak odlučio da ostane. Iako je zvanično objavio bankrot, Trofimov je i dalje u obavezi da vrati pare svojim žrtvama u Finskoj, gde vlasti kontrolišu njegov bankovni račun, navodi se u reportaži.
Kako se dodaje, Trofimov je finskim agentima prenosio informacije o ruskim spoljnopolitičkim, odnosno unutrašnjim pitanjima, ruskim institucijama u Finskoj, kao i o psihološkim, profesionalnim i finansijskim pojedinostima ruskih diplomata.
Avubaker Magžanov služio je kao zvanični predstavnik republike Tatarstan i trgovinski predstavnik Ruske Federacije u Finskoj 16 godina. Iako se penzionisao na Kipru, Magžanov je nastavio da putuje u Finsku i pruža finskim vlastima sve dostupne informacije o građanima RF koji žive u Finskoj ili tamo putuju, pogotovo muslimanima.
Neki kolaboracionisti već su iza rešetaka
Ističe se da su prošle godine dvojica ruskih državljana optuženi za izdaju i da se trenutno nalaze u ruskom pritvoru. Andrej Titov takođe je služio pri državnom trgovinskom predstavništvu u Helsinkiju, a, kako se navodi, počeo je da radi za finske vlasti 1992. godine, nakon što je podneo ostavku u Rusiji.
Godine 2008. Titov je u Finskoj optužen za pranje novca, a iza rešetaka je proveo svega godinu dana. Kako se navodi, njegova žena, inače Finkinja, služila je kao prevodilac u SUPO-u, i navodno je bila prisutna tokom brojnih razgovora sa Rusima koje je finska obaveštajna služba htela da regrutuje.
Valerija Timofejeva regrutovao je obaveštajac Juhani Hakala, kome je inače Andrej Titov prosleđivao obaveštajne podatke o ruskim zvaničnicima i biznismenima. Pored Titova i Timofejeva, u pritvoru se nalazi i Mihail Vzvodnov, koji je u Finskoj sarađivao sa švedskim vojnim obaveštajcima. Ovo su tek neki od pojedinaca koji su špijunirali ruske diplomate na račun Finske, navodi se u reportaži.
FSB napominje da su i druge obaveštajne službe NATO zemalja pokušavale da vrbuju ruske zvaničnike u Finskoj. Bivša savetnica pri ekonomskom odeljenju ruskog trgovinskog predstavništva u Finskoj, Darja Vorobjeva, u reportaži govori kako ju je radnica britanskog MI6 Katerin Evans u stopu pratila tokom svakodnevnih aktivnosti i bezuspešno pokušala da je pridobije na svoju stranu.
Aktivnosti finskih diplomata u Rusiji
Pored pokušaja vrbovanja bivših i aktuelnih ruskih zvaničnika u Finskoj, u reportaži se spominju i aktivnosti finskih zvaničnika koji na ruskom tlu nastoje da podstaknu društvene nemire.
Konkretno, prikazuje se snimak generalnog konzula u finskoj ambasadi u Sankt Peterburgu Sanamarije Vanamo, koja 21. septembra 2022. godine na nezvaničnom sastanku sa poslanicima gradske skupštine iz liberalne stranke Jabloko govori o reakciji ruske javnosti na različita pitanja, uključujući i parcijalnu mobilizaciju, njihovom potencijalu za prerastanje u veći problem i njihovu upotrebu protiv ruskog predsednika Vladimira Putina.
Obe strane su se, navodi se, tom prilikom složile da nastave saradnju, uprkos antiruskim sankcijama i ruskim zakonima o stranim agentima, koji obavezuje ruske organizacije na transparentnost po pitanju novca koji dobijaju iz inostranstva.