Sarkozi: Rusi su nam potrebni, kao i mi njima
Bivši francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da je potrebno naći diplomatski izlaz iz aktuelne situacije u Ukrajini, "jer je Rusija sused Evrope i tako će i ostati", upozorivši da se američki i evropski interesi u ovom slučaju razlikuju.
"Rusi su Sloveni. Oni su drugačiji od nas. Razgovor je uvek težak i izazvao je dosta nesporazuma u našoj zajedničkoj istoriji. Uprkos tome, oni su nam potrebni, kao i mi njima", rekao je Sarkozi u intervjuu za "Figaro", dodajući da je i sam imao duboka neslaganja sa Putinom.
On podseća da je 2008, zajedno sa Angelom Merkel, pokazao Rusiji da su svesni "crvenih linija" i da su zato smo odbili prijem Ukrajine i Gruzije u NATO, "uprkos snažnom američkom pritisku".
"Nismo hteli da dozvolimo Putinu da upadne u antizapadnu paranoju, koja je odavno veliko iskušenje za ruske lidere", navodi Sarkozi.
Putin je pogrešio, ocenjuje, ali smatra da se mora ići dalje.
"Kažu mi da Putin nije onaj koga sam poznavao, ali nisam ubeđen u to. Imao sam desetine razgovora sa njim. On nije iracionalan. Stoga moramo da preuzmemo rizik da izađemo iz ćorsokaka, jer po ovom pitanju evropski interesi nisu usklađeni sa američkim", smatra Sarkozi.
Kaže da je ideja o vođenju rata u Ukrajini bez direktnog učešća "čudna", te da će biti potrebno da se ta strategija pojasni ukoliko rat bude potrajao. Po njegovim rečima, diplomatija i razgovor ostaju jedina sredstva da se pronađe prihvatljivo rešenje.
"Rizikujemo da stvari izmaknu kontroli u svakom trenutku. To bure baruta može da ima strašne posledice", poručuje.
Na pitanje novinara da li su u pravu zapadni saveznici kada kažu da će podržavati Ukrajinu "do kraja", Sarkozi se pita šta znači "do kraja".
"Da li se radi o vraćanju Donbasa? Ponovnom zauzimanju Krima? Ili će se ići do Moskve? Aneksija Krima 2014. je očigledno kršenje međunarodnog prava. Ali što se tiče te teritorije, koja je bila ruska do 1954. godine i gde se većina stanovništva oduvek osećala Rusima, mislim da je svako povlačenje iluzorno - čak i ako smatram da će za potvrdu postojećeg stanja biti neophodan neosporan referendum, organizovan pod strogom kontrolom međunarodne zajednice", kaže bivši francuski predsednik.
Što se tiče ostalih teritorija na istoku i jugu Ukrajine, ocenjuje da će sve zavisiti od razvoja situacije na terenu. Ukrajinci će, dodaje, sigurno tražiti "ono što im je nepravedno oduzeto".
"Ali ako u tome ne uspeju u potpunosti, izbor će biti između zamrznutog konflikta - za koji znamo da će sutra neizbežno da dovede do novog sukoba - ili rešavanja "sa vrha" kroz pribegavanje referendumima, pod strogim nadzorom međunarodne zajednice, kako bi se ta teritorijalna pitanja rešila na definitivan i transparentan način", ističe Sarkozi.
Ukrajina treba da ostane neutralna
Na podsećanje novinara da se Sarkozi jedini usuđivao da kaže da Ukrajina ne treba da ulazi ni u Evropsku uniju ni u NATO, odgovara da i dalje misli isto.
"Moramo prvo da se dogovorimo šta je cilj Ukrajine? Da se učlani u Evropsku uniju? Ja ne mislim tako. Ukrajina je spona Zapada i Istoka. Ona mora da ostane takva. Dajemo lažna obećanja koja se neće ispuniti, poput onih koja se decenijama daju Turskoj", ističe.
On objašnjava da to nije samo zato što "Ukrajina nije spremna i što ne ispunjava uslove za pristupanje, već zato što treba da ostane neutralna zemlja".
"Tražiti od Ukrajine da bira između Istoka i Zapada čini mi se suprotno istoriji i geografiji tog kompleksnog regiona. I treba biti naivan pa verovati da bi pad Vladimira Putina tu nešto promenio", siguran je Sarkozi.
Kada su u pitanju nedavni nemiri u Francuskoj, ne deli Makronovo mišljenje da niko to nije mogao da predvidi.
"Život u društvu zahteva vertikalnost, ali mi danas obožavamo horizontalnost. Četrdeset godina osporavanja svih vlasti, svih legitimiteta naveli su nas da mislimo da pojedinac ima sva prava, a ne obaveze. Društvene mreže su samo pojačale tu pojavu. Naša demokratija je u opasnosti, ne zbog prevelikog autoriteta, već zbog njegovog odsustva, čije štetne rezultate vidimo svakodnevno", ocenjuje Sarkozi.