Bitka za prevlast u nauci: Da li je Kina (već) pretekla Ameriku?

Jedna od najproduktivnijih naučnih saradnja 21. veka se raspada, jer sve lošiji odnosi između SAD i Kine navode istraživače da prekinu veze, prenosi "Volstrit džornal".

Razdvajanje, koje je počelo poslednjih godina istragama o kineskim naučnicima u SAD, ubrzalo se kako su porasle tenzije između supersila.

Sada se neki američki zakonodavci zalažu da se dozvoli da ovog meseca istekne značajan sporazum o saradnji u oblasti nauke i tehnologije, potpisan 1979. godine i koji se od tada redovno obnavlja.

Kina se poslednjih decenija izgradila u moćan motor naučnih otkrića, delom uz američku pomoć, a mnogi u Vašingtonu strahuju da bi Kina mogla da dobije bezbednosnu i vojnu prednost ukoliko SAD ne preduzmu odlučne korake da prekinu saradnju u naučnim istraživanjima.

Mnogi naučnici upozoravaju, da se prekidom saradnje rizikuje da se uspori američki napredak u ključnim oblastima kao što su biotehnologija, čista energija i telekomunikacije.

Kina i SAD su jedna drugoj partner broj 1 u produkciji naučnih istraživanja, sa saradničkim istraživanjima, koja su dosledno među najcitiranijim radovima u različitim oblastima, podaci su londonske firme za podatke koja prati globalna naučna istraživanja "Klerivejt".

"Deluje kao da kreatori politike u SAD imaju nazadno razumevanje o tome ko ima koristi od saradnje sa Kinom", rekla je Debora Seligson, asistentkinja političkih nauka na Univerzitetu Vilanova i bivša savetnica za životnu sredinu, nauku, tehnologiju i zdravlje u američkoj ambasadi u Pekingu.

U nekim strateškim oblastima SAD više zavise od Kine nego Kina od Amerike, podaci su analize studija "Klerivejta" u uglednim časopisima u koje je imao uvid "Volstrit džornal".

Više desetina naučnika sa sedištem u SAD koje je intervjuisao "Volstrit džornal" opisali su produktivnu saradnju sa kineskim laboratorijama koje pružaju mnoštvo korisnih resursa, uključujući velike timove diplomiranih studenata, velike i često jedinstvene skupove podataka i najsavremeniju opremu.

Sve češće, kažu, kineski naučnici takođe dolaze do nekih od najinovativnijih ideja i pristupa naučnim problemima.

Tijen Ša, profesor medicine na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, sarađivao je sa kineskim naučnicima na više desetina istraživanja o tome kako mikroskopske nanočestice mogu oštetiti ljudsko telo.

Veliki deo tog posla je zaustavljen, a Ša se distancirao od svojih kolega sa sedištem u Kini otkako su SAD pre pet godina počele da istražuju naučnike koji su povezani sa Kinom.

U međuvremenu, Kina se gura u nove oblasti nanotoksikologije kroz istraživanja koja se ne oslanjaju toliko na strana partnerstva.

Bitka za naučnu prevlast

Kina poslednjih decenija raste kao naučna sila. Nema sumnje da je kineska naučna zajednica napravila velike korake i da se sada na mnogo načina takmiči sa američkom.

Ta konkurencija je podstakla debatu među kreatorima politike u SAD o tome da li nesputana naučna saradnja daje Pekingu slobodu da iskoristi najsavremenija istraživanja Amerike i ključeve za podrivanje prednosti američkih inovacija.

Poslanik Majk Galager, predsedavajući izabranog komiteta Kongresa za Kinu, predvodi inicijativu da se dozvoli da američko-kineski sporazum o nauci i tehnologiji ne bude obnovljen.

Prvi put je potpisan ubrzo nakon što su dve zemlje uspostavile diplomatske odnose, a od tada se obnavlja na svakih pet godina.

U pismu državnom sekretaru Entoniju Blinkenu u junu, Galager i devet drugih republikanskih predstavnika su tvrdili da SAD pomažu vojnu modernizaciju Kine kroz sporazum.

"Sjedinjene Države moraju prestati da podstiču sopstveno uništenje", navodi se u pismu.

Bela Kuća je odbila da komentariše dogovor i to da li će biti obnovljen.

Mnogi naučnici suprotstavljaju se pozivima za dalje razdvajanje ukazujući na uspešne načine na koje su SAD radile sa Kinom.

Jedan primer je partnerstvo za čistu energiju koje su 2011. potpisali tadašnji predsednik Barak Obama i tadašnji kineski lider Hu Đintao.

Sporazum je stvorio više od 300 recenziranih publikacija, 26 prijava patenata i 15 lansiranja proizvoda, i podstakao klimatsku saradnju između SAD i Kine koja je pomogla u postavljanju temelja za Pariski sporazum.