Povratak otpisanog: Toni Bler po drugi put među Britancima

Deceniju i po nakon što je Toni Bler napustio Dauning strit, jedno pitanje je još ključno za odnos mnogih Britanaca prema nekadašnjem premijeru: njegova katastrofalna odluka da se 2003. pridruži invaziji na Irak koju su predvodile SAD, piše "Njujork tajms".

Kada mu je prošle godine Kraljica Elizabeta Druga dodelila zvanje viteza, više od milion ljudi je potpisalo peticiju zahtevajući da se ta odluka poništi. Bler je ostao kompleksna figura i unutar sopstvene Laburističke partije: dok su ga mrzeli oni sa krajnje levice, drugi su ga nevoljno obožavali jer je bio jedini partijski lider koji je tri puta uzastopno pobedio na britanskim izborima. 

Danas je Bler, što je prilično iznenađujuće i neverovatno, ponovo u prednosti nad aktuelnim liderom partije Kirom Starmerom, što pokazuje pomeranje laburista ka centru. Osim toga, ne treba zaboraviti da bivši premijer ima harizmu i komunikacijske veštine koje nedostaju Starmeru, što bi moglo da bude od koristi kako se izbori približavaju.

Njih dvojica pojavila su se zajedno prošlog meseca na konferenciji koju je organizovao Blerov Institut za globalnu promenu. U pitanju je organizacija koja radi sa vladama širom sveta, pa čak i sa onim "autokratskim", razvijajući politike koje bi mogle da pomognu laburistima ako pobede na sledećim izborima. 

Bler koji ima 70 godina, osedeo je i mršaviji nego kada je napustio Dauning strit 2007. godine, primećuje list. 

Neki analitičari su primetili da Bler očigledno namerava da se vrati kao veliki igrač u britansku politiku, kao i da se čini da će mu Starmer to dozvoliti. 

Od Iraka do "jer tako je tražio narod Kosova"

Bler je doveo laburiste na vlast odlučujućom pobedom iz 1997. godine i bio je premijer celu deceniju, pomerajući partiju ka centru, pomažući da se ispregovara mirovni sporazum sa Severnom Irskom i rukovodeći ekonomijom dovoljno jakom da investira u zdravstvo i ekonomiju. 

Ali do kraja njegovog mandata, i kako se Irak pretvorio u haos, javnost je promenila mišljenje o Bleru, koji je, zajedno sa američkim predsednikom Džordžom V. Bušom, opravdao invaziju na Irak nikad dokazanim tvrdnjama da Irak poseduje oružje za masovno uništenje. Invazija je dovela do godina nasilja u Iraku i uspona islamističkih militantnih grupa koje su postale preteča Islamske države.

Bler se, osim toga, "proslavio" podrškom i učestvovanjem u NATO agresiji na SR Jugoslaviju 1999. godine. Čak se u svojim memoarima hvalio da je odigrao ključnu ulogu u toj vojnoj intervenciji, priznajući da je bio u manjini kada se zalagao za vojno rešavanje kosovske krize. 

On je izjavio da je agresija preduzeta jer je to tražio "narod Kosova" - da bi kasnije pojasnio da pod tim podrazumeva Albance na KiM - i da mu je glavni motiv bio "bes zbog onoga što se dešavalo na Kosovu".

Što mu, istini za volju, nije smetalo da se nekoliko godina kasnije pojavi u ulozi savetnika tadašnjeg srpskog premijera Aleksandra Vučića, po pitanju reformi i evropskih integracija. 

Ubistvo je zločin, ali je angažman opravdan

Blerova reputacija nakon završetka mandata bila je dodatno narušena unosnim konsultantskim poslovima sa vladama koje su vrlo upitne kada je u pitanju poštovanje ljudskih prava, što je potvrdilo njegovu sklonost ka bogaćenju, ocenjuje "Njujork tajms".

Isto pitanje se postavljalo kada je u pitanju njegov institut. "Sandej tajms" je nedavno izvestio da je institut nastavio - i nakon ubistva novinara Džamala Kašogija - da savetuje Saudijsku Arabiju i da prima novac od te zemlje.

U saopštenju iz instituta odgovorili su da Bler smatra da je "ubistvo Kašogija strašan zločin koji nikada nije trebalo da se desi, ali da je program socijalnih i ekonomskih promena koji je u toku u Saudijskoj Arabiji ima ogroman i pozitivan značaj za region i svet".

Dodaje se da su odnosi sa Saudijskom Arabijom od suštinske strateške važnosti za Zapad i da je zbog toga angažman tamo - opravdan. 

Blerova rehabilitacija potpomognuta je i poređenjem sa vladavinom konzervativaca, koja je bila obeležena političkim previranjima, poput odlaska Borisa Džonsona iz Dauning strita zbog skandala ili mandatom Liz Tras - koji je bio najkraći u britanskoj istoriji.

Iako je Riši Sunak donekle povratio stabilnost, nakon takvog niza neuspešnih premijera, Bler deluje kao "prilično dominantan".