Nova klimatska politika SAD: Neka Kina plati pa ćemo i mi

Sjedinjene Američke Države su iznenada postale voljne da nateraju bogate nacije da plate odštetu zemljama koje su pogođene razaranjima koje su izazvale klimatske promene, ali samo ako se i Kina uključi u to.

Vašington je godinama služio kao zaštitnik bogatih zemalja koje su se opirale da izvrše takva plaćanja. Ovom odlukom Kina je postala klimatska "babaroga" ali je istovremeno i izgubila status "zemlje u razvoju", piše "Politiko".

Plaćanje odštete državama u razvoju koje su pogođene posledicama klimatskih katastrofa i porasta temperatura jedno je od najspornijih pitanja u globalnim pregovorima o klimi, koji se nastavljaju ovog vikenda na velikoj konferenciji u Šarm el Šeiku u Egiptu.

Kina bi trebalo da doprinese sopstvenim sredstvima tom cilju, rekao je novinarima krajem prošlog meseca specijalni izaslanik SAD Džon Keri, "posebno ako misle da će nastaviti sa povećanjem svojih emisija narednih 30 godina."

Pitanje, koje se u terminima globalnih pregovora naziva "gubitak i šteta", poziva industrijalizovane zemlje SAD i Evrope da pošalju sredstva u manje razvijene zemlje koje su pretrpele poplave, toplotne talase, suše, porast mora i druge katastrofe pogoršane promenom klime.

Te države su malo doprinele klimatskoj krizi — za razliku od Sjedinjenih Država, koje su tokom protekla dva veka ispumpale više gasova staklene bašte u atmosferu nego bilo koja druga zemlja.

SAD su sada drugi najveći zagađivač na svetu. Kina je na prvom mestu, sa emisijama ugljenika više nego duplo većim od onih u SAD.

Nakon godina opstrukcije po tom pitanju, uspešna rehabilitacija reputacije SAD po tom pitanju neće biti laka.

Ugljen-dioksid se nakuplja u atmosferi vekovima, što znači da istorijske emisije tačno odražavaju krivicu za ekstremne vremenske prilike danas.

Prema podacima iz 2019. godine, SAD, EU i Velika Britanija su zajedno odgovorne za više od polovine viška CO2 u atmosferi. Doprinos Kine iznosio je 12,7 odsto i raste.

Emisije gasova staklene bašte u SAD i Evropi su sve niže, dok je Kina obećala samo da će njene emisije prestati da rastu do kraja decenije.

Mnoge zemlje koje su najdublje pogođene klimatskim promenama brinu da uvlačenje Kine u takozvanu diskusiju o gubicima i šteti odvlači pažnju, dozvoljavajući SAD i Evropi da poseju podele među zemljama u razvoju.

Zemlje se plaše da bi to takođe skrenulo pažnju sa diskusije na koju mnoge nacije koje su duboko pogođene klimatskim promenama vide kao pitanje svog opstanka.

"Mislim da je to dimna zavesa“, rekao je Mikai Robertson, pregovarač sa Antigve i Barbude koji je u timu koji predstavlja savez 39 malih ostrvskih država.

Kada je Keri bio američki državni sektretar, SAD i Kina su redovno komunicirale oko klimatske politike, ali je Peking prekinuo tu saradnju u avgustu zbog posete predsednice Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu.

Sada, Kerijevi napori da uvuče Kinu u pitanje gubitaka i štete povećavaju zabrinutost da loši odnosi SAD i Kine predstavljaju veliku prepreku za predstojeće pregovore.

"Suština je sledeća: nemam razloga da verujem da bi čovečanstvo moglo da reši klimatski izazov ako dva najveća emitera ne mogu ni da razgovaraju jedni sa drugima“, rekao je Li Šuo, savetnik za globalnu politiku aktivističke grupe "Grinpis".

Kineski predsednik Si Đinping dosledno je ukazivao na doktrinu Ujedinjenih nacija da bogate i siromašne zemlje podnose različite terete klimatskih promena. Ipak, SAD tvrde da Kina više nije u istoj ligi kao zemlje u razvoju.

A Evropska unija ih podržava.

"U Šarmu težimo susretu umova i političke volje. Da bi se zadovoljile veoma različite potrebe ranjivih zemalja u odgovoru na gubitke i štetu, biće neophodni finansijski aranžmani koji uključuju celu međunarodnu zajednicu", rekao je zvaničnik EU koji je želeo da ostane anoniman.

Kina se možda u principu ne protivi slanju novca klimatski osetljivim nacijama. Ali to bi bilo pod kineskim uslovima i uz pravljenje jasne  razlike između odgovornosti Pekinga i odgovornosti SAD i Evrope.

Robertson smatra da je teranje Kine da se pridruži grupi globalnih donatora "budalast zadatak" i da bi razgovori u Egiptu trebalo da se fokusiraju na uspostavljanje novog globalnog fonda za rešavanje štete od klimatskih promena.

SAD se proteklih godina sve češće suočavaju sa zahtevima za kompenzaciju štete od klimatskih promena, iako Vašington insistira da neće prihvatiti bilo kakav dogovor koji ih smatra zakonski odgovornim za prethodne emisije.

Ipak, i SAD i Evropa do sada nisu pristale na želje zemalja u razvoju za posebnim, namenskim fondom za te reparacije.

Kina je podržala stvaranje posebnog fonda prošle godine u Glazgovu u Škotskoj, iako pod uslovima koje su SAD i EU brzo odbacile.

Visoki zvaničnici Bajdenove administracije rekli su u nedavnom pozivu da predlog uključuje finansiranje samo iz razvijenih zemalja i zaobilazi jezik Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. koji štiti bogate zemlje od pravne odgovornosti za štetu uzrokovanu njihovim prethodnim emisijama.