Šta ako presuda iz Džordžije stigne nakon što Tramp postane predsednik?

Velika pravna i ustavna zavrzlama mogla bi da snađe Ameriku iduće godine, i to zbog suđenja koje Donalda Trampa čeka u Džordžiji, u kombinaciji s njegovom eventualnom izbornom pobedom u trci 2024. godine, predviđa pravni ekspert za "Njuzvik".

Velika porota okruga Fulton u utorak je optužila Trampa i još 18 osoba da su pokušali da ponište Bajdenovu pobedu na izborima 2020. godine, a Tramp je negirao sve optužbe, i tužiteljku Fani Vilson okrivio da se meša u izbore.

Vilis je zatražila da suđenje bude zakazano za 4. mart, odnosno samo dan pre Super utorka, kada birači u više od deset američkih saveznih država biraju republikanskog predsedničkog kandidata.

Zbog toga što suđenje uključuje Trampa i još 18 ljudi istovremeno, sve bi moglo da se pretvori u mamutski proces, koji bi mogao da se završi tek nakon novembarskih izbora 2024. godine, ili čak 2025.  

Tako bi moglo da se desi i da eventualna osuđujuća presuda stigne tek nakon što Tramp, kao favorit republikanaca, obezbedi novu izbornu pobedu i predsednički mandat.

Ukoliko ga porota proglasi krivim nakon izborne pobede, ali pre nego što stupi na dužnost u januaru 2025. godine, "Njuzvik" ocenjuje da će republikanac iskoristiti pravne argumente da presudu odloži do inauguracije, pretpostavljajući da onda neće ni morati da odsluži kaznu.

Može li Tramp da pomiluje samog sebe ukoliko bude ponovo izabran za predsednika?

Ako se desi da osuđujuća presuda stigne nakon što Tramp uđe u Belu kuću, otvoriće se, piše ovaj medij, čitav niz pitanja može li aktuelni predsednik biti osuđen – jer bi to bio neviđen slučaj u istoriji SAD.

"Ako aktuelni predsednik bude osuđen za zločine koje je počinio pre nego što je izabran za predsednika, naći ćemo se na potpuno novoj teritoriji. U Ustavu o ovome nema ničega, a i malo je sudske prakse o ovakvim pitanjima. Videćemo. Ne postoji način da se predvidi kako će se sve to odigrati", kaže Erik Segal.

Pravni eksperti predviđaju da gotovo da nema nade da proces bude gotov pre narednog novembra. A Tramp se naredne godine suočava i sa tri druga suđenja.

"U slučaju koji vodi tužiteljka Vilis, bio bih iznenađen ako dođemo do suđenja pre 2025. godine. Previše je optuženih, a i kašnjenje u podizanju optužnice verovatno stavlja njen slučaj na četvrto mesto u procesima", kaže za "Njuzvik" bivši federalni tužilac Niama Rahmani.

I Kris Timons, advokat iz Atlante i bivši tužilac, kaže će broj optuženih u džordžijskom slučaju mešanja u izbore gotovo sigurno dovesti do dugih odlaganja postupka.

"Potrebno je neko vreme da svi budu optuženi. Potrebno je i neko vreme da se sud uveri da svi imaju advokata. Mnogo je informacija koje treba obraditi da bismo se organizovali, da bismo bili spremni za početak", dodao je Timons.

Za razliku od saveznog slučaja pokrenutog zbog rukovanja poverljivim dokumenatima i slučajeva koji se tiču 6. januara, a u kojima se Tramp izjasnio da nije kriv po svim tačkama optužnice, u procesu u Džordžiji - Tramp sebe ne bi mogao da pomiluje, jer je reč o državnoj istrazi.

Ovlašćenje za pomilovanje optuženog u državi, umesto njega davao bi Odbor za pomilovanje i uslovni otpust države Džordžije, a nejasno je da li petočlano veće ima nameru da pomiluje Trampa ako bude osuđen pod Vilisovom istragom.

Ustav Trampa ne sprečava da s predsedničkom kandidaturom nastavi, čak i ako je osuđen za zločin, bilo u slučaju Džordžije ili u druga tri krivična suđenja sa kojima se suočava u Njujorku, Floridi i Vašingtonu.