"Telegraf": Prodajom Ukrajine NATO će sebe učiniti irelevantnim

Izgleda da je NATO prestao da se nada pobedi Ukrajine, piše "Telegraf". Naime, govoreći u Norveškoj, Stijan Jensen, šef kabineta generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga, izjavio je da bi mirovni sporazum mogao da uključi ustupanje teritorija Rusiji od strane Kijeva, u zamenu za članstvo u NATO-u, podseća list.

Njegovi komentari s pravom su izazvali bes u Ukrajini. Jensen se posle izvinjavao zbog načina na koji je izrazio svoje stavove, ali ih nije povukao. Naknadno Stoltenbergovo insistiranje da će se mirovni pregovori odvijati pod uslovima koje postavi Kijev nisu otklonili sumnju da je Jensen otkrio kako Zapad zapravo posmatra rat. 

Nedavna procena američkih obaveštajaca pokazala je da kijevska kontraofanziva neće uspeti da postigne cilj - presecanje ruskog kopnenog koridora do Krima. Sumorni zaključak koji su pojedini izveli je da uprkos aktuelnim ofanzivama Rusije i Ukrajine, nijedna strana neće uspeti da ostvari strateški značajne dobitke. 

Odgovor na očiglednu pat poziciju nije pritisak na Ukrajinu da prizna rusku aneksiju svoje zemlje, već da se promene činjenice na terenu, navodi se u komentaru "Telegrafa" i dodaje da se to može postići "samo udvostručavanjem napora da se Kijev snabde dovoljnim borbenim resursima da protera Rusiju, ako ne ove, onda sledeće godine". 

Ipak, dve godine nakon ponižavajućeg povlačenja iz Avganistana, čini se da je Zapad ponovo na ivici da prihvati poraz. Mirovni sporazum pod tim uslovima značio bi pobedu Rusije i poraz Ukrajine, jer šta bi drugo mogla da znači "predaja teritorija" Moskvi?

Umesto toga, potrebno je da se Kijevu obezbedi podrška koja do sada nije, predlaže se u tekstu. Poslednji izveštaji iz Vašingtona ne govore ništa novo, samo potvrđuju iste procene iz februara, u kojima se predviđa da će nedostatak opreme i ljudskih resursa dovesti do neuspeha kontraofanzive.

Neuspeh Zapada da se pridržava sopstvenih principa

Drugim rečima, "ono što sada vidimo je neuspeh Zapada da se pridržava sopstvenih principa". Umesto da su odlučnom akcijom na početku godine obezbedili adekvatnu opremljenost Kijeva, Vašington i Berlin su pozvali Ukrajinu da se bori u skladu sa taktičkom doktrinom NATO-a, uskraćujući joj sredstva za to. 

Zapad je nastavio da daje vojnu opremu na kašičicu, svađajući se i prepirući se oko tenkova, F-16, ATACMS i kasetnih granata od vitalnog značaja za uspeh Kijeva. 

Posle višemesečne agonije, SAD su na kraju isporučile kasetnu municiju, ali su tek ove nedelje nevoljno odobrile da Danska i Holandija daju F-16 na vreme. 

Da je Bajden usvojio Čerčilovu ratnu mantru "akcija danas" kada je Zelenski prvi put zatražio te avione, oni bi sada mogli da napadaju ruske snage u Ukrajini. Kako stvari stoje, oni neće biti na nebu do sledeće godine, ako i tada. 

Čak i sada, nemački kancelar Olaf Šolc poziva na "više mirovnih pregovora" dok nastavlja da odlaže odluku o isporuci krstarećih raketa "taurus". Sama ideja mirovnih pregovora u ovom trenutku bila bi smešna, da nije toliko opasna. 

Svaki takav napor do sada je bio malo više od besmislene pričaonice. Osim poraza na bojnom polju, nikakav pritisak bilo koje zemlje na Putina - osim Kine - ne bi doveo do povlačenja ruske vojske sa osvojenih teritorija. A uprkos pojavljivanju Pekinga na pregovorima u Džedi, Si Đinping se ne bavi time da Putinu nameće ustupke koje bi on video kao jačanje Zapada. 

Alternativni plan da se Ukrajina pridruži NATO-u nakon što se odrekne velikih delova svoje suverene teritorije je smešan. Na stranu sve drugo, Putin ne bi pristao ni na kakvo proširenje NATO-a. 

Ali čak i da hoće, za Ukrajinu ne bi bilo nikakve koristi da se pridruži Alijansi koja je sebe učinila nevažnom time što se praktično predala Rusiji. Jer upravo to bi značio neuspeh NATO-a da osigura da njegov saveznik - Ukrajina pobedi u najznačajnijem vojnom sukobu u Evropi od kada je NATO formiran.