Početkom avgusta, muzičar poznat po umetničkom imenu Oliver Entoni objavio je svoju prvu pesmu "Bogati severno od Ričmonda" ("Rich Men North of Richmond"), naznačivši početak jedne od najvećih muzičkih senzacija u skorije vreme — ujedno izazvavši i oštre podele među američkim republikancima i demokratama.
"Bogati severno od Ričmonda" se gotovo preko noći popela na vrh top liste "Ajtjunsa" u SAD, a sakupila je preko 25 miliona pregleda na Jutjubu i Iksu (nekadašnji Tviter), između ostalog.
Pesmu snimljenu u skromnoj produkciji prati podjednako skroman spot, koji prikazuje Entonija pored svog psa i prikolice u kojoj po svemu sudeći živi kako peva o teskobama radničke klase koju "ova zemlja nastavlja da šutira", bezvrednosti dolara prosečnog Amerikanca i "tužnom" stanju sveta, za šta krivi "bogate severno od Ričmonda."
Dok komentari pojedinaca, kako na društvenim mrežama tako i u reportažama sa besplatnog koncerta koji je Entoni održao u mestu Mojok u Severnoj Karolini, uglavnom svode na hvalu "proameričke" perspektive njegove muzike i umešnosti sa kojom dočarava iskustvo radničke klase u Americi, u medijima se takođe može pročitati štošta i o političkoj podeli oko "Bogatih severno od Ričmonda".
Pored drugih konzervativnih javnih ličnosti, Entonijevu pesmu je na Iksu pohvalila i republikanska poslanica u Poslaničkom domu i pristalica Donalda Trampa Mardžori Tejlor Grin, koja ju je nazvala "himnom zaboravljenih Amerikanaca koji istinski podržavaju ovu naciju i, nažalost, svet, svojim teško zarađenim poreskim dolarima i neverovatno teškim radom."
"Ova pesma predstavlja moj okrug i narod Amerike koji znam i volim", zaključila je Tejlor Grin.
Liberalni mediji glavnog toka su, pak, Entoniju uglavnom zamerali zbog publike koju privlači, dok su različiti komentatori našli i druge zamerke, poput kolumniste Kenana Malika koji za "Gardijan" piše da Entonijeva društvena kritika bledi u poređenju sa stihovima crnog aktiviste i pesnika Džona Hendkoksa.
Kolumnista "Gardijana", ali i mnogi drugi zameraju Entoniju na stihovima "voleo bih da se političari brinu o rudarima (eng. "miners"), a ne samo o maloletnicima ("minors") na nekom dalekom ostrvu", koji insinuiraju na Džefrija Epstina i ideju da su Epstinova "klijentela" bili američki političari, a što se u liberalnom glavnom toku smatra teorijom zavere.
"Jedan idiot s gitarom"
S druge strane, sam Entoni, čije je pravo ime Kristofer Entoni Lunsfort, nema nikakve umetničke pretenzije, a odbijao je i izrazito lukrativne ponude da potpiše ugovor sa nekom produkcijskom kućom.
"Ljudi u muzičkoj industriji me gledaju belo kada odbijem ponude od osam miliona dolara. Neću turneje sa šest autobusa, 15 prikolica i mlaznim avionom. Ne želim da sviram na stadionima, ne želim da budem u centru pažnje. Napisao sam muziku koju sam napisao jer sam patio od depresije. Ove pesme su se povezale sa milionima ljudi na tako dubokom nivou zato što ih peva neko ko peva te reči sa osećanjem. Bez poliranja, bez agenta, bez ičega. Samo jedan idiot i njegova gitara", napisao je Entoni u svom prvom javnom saopštenju na Fejsbuku, dodavši da je to "stil muzike od kojeg nikada nije trebalo ni da pobegnemo."
Kako je tom prilikom otkrio, ime Oliver Entoni je ime njegovog dede u čiju ga je čast prisvojio za umetničke potrebe.
"Nema ničeg posebnog u vezi mene. Nisam dobar muzičar, nisam baš dobra osoba. Proveo sam poslednjih pet godina boreći se sa mentalnim problemima i koristeći alkohol da ih udavim. Tužan sam što vidim svet u ovakvom stanju, gde se svi bore jedni sa drugima. Proveo sam mnoge noći u beznađu, misleći da najbolja zemlja na svet brzo nestaje", dodao je on.