Ekonomske sankcije, glavno sredstvo koje su Sjedinjene Države godinama koristile u pokušaju da izvrše pritisak na Severnu Koreju, nisu uspele da zaustave njene nuklearne i raketne programe ili da vrate Pjongjang za pregovarački sto.
Umesto toga, program balističkih projektila Severne Koreje je postao jači i ona je ove godine sprovela rekordan režim testiranja više vrsta oružja - uključujući interkontinentalne balističke rakete dizajnirane da stignu do kopna SAD.
Očekuje se da bi zemlja uskoro mogla da okonča samonametnuti petogodišnji moratorijum na testiranje nuklearne bombe.
Sada, kreatori politike u SAD i njihovi prethodnici mogu samo da pokušaju da shvate šta je pošlo naopako i ko bi mogao biti kriv.
"Doživeli smo neuspeh, generacijski politički neuspeh", rekao je Rojtersu Džozef Detomas, bivši američki diplomata koji je radio na sankcijama Severnoj Koreji i Iranu i služio je u administraciji demokratskih predsednika Bila Klintona i Baraka Obame.
"Čitava generacija ljudi je radila na ovome. Propalo je... pa u redu, sada moramo da pređemo na sledeći korak, da shvatimo šta da radimo u vezi s tim.“
Zvaničnici Bajdenove administracije priznaju da sankcije nisu uspele da zaustave severnokorejske programe naoružanja - ali tvrde da su barem bile efikasne u usporavanju severnokorejskog nuklearnog programa.
"Ne bih se složio sa idejom da sankcije nisu uspele. Sankcije nisu uspele da zaustave njihove programe – to je apsolutno tačno“, rekao je visoki zvaničnik administracije za Rojters.
"Ali mislim da snkcije nisu postojale, Severna Koreja bi mnogo dalje odmakla i predstavljala bi mnogo veću pretnju svojim susedima regionu i svetu."
Bivši zvaničnici i eksperti kažu da sankcije nikada nisu uvedene i sprovodene dovoljno dugo i dovoljno snažno i za to krive kolebljivost SAD u Severnoj Koreji ali i pritiske poput situacije u Ukrajini i tenzija između SAD i Kine oko Tajvana zahvaljujući kojima Pjongjang lako zaobilazi embargo.
Savet bezbednosti UN odavno je zabranio Severnoj Koreji da sprovodi nuklearne testove i lansiranje balističkih projektila.
Savet bezbednosti je uveo sankcije Severnoj Koreji 2006. godine kako bi ugušio finansiranje njenih nuklearnih i balističkih raketnih programa. Sankcije uključuju zabranu izvoza uglja, gvožđa, olova, tekstila i morskih plodova, kao i ograničavanje uvoza sirove nafte i rafinisanih naftnih derivata.
Međutim, stručnjaci UN redovno izveštavaju da Severna Koreja izbegava sankcije i da nastavlja da razvija svoje programe.
Rusija i Kina podržale su pooštrene sankcije nakon poslednje nuklearne probe Severne Koreje 2017. godine, ali nije jasno na koju akciju UN - ako je uopšte bude - mogu da pristanu ako Pjongjang izvede još jednu nuklearnu probu.
Visoki zvaničnik Bajdenove administracije rekao je Rojtersu da Vašington veruje da Kina i Rusija imaju moć da ubede Severnu Koreju da ne nastavi testiranje nuklearne bombe.
Ali, Bajdenova administracija je istovremeno optužila Kinu i Rusiju da su omogućile severnokorejskom lideru Kim Džong-unu.
Pojedini eksperti krive i Bajdenovu i administraciju njegovog prethodnika Donalda Trampa da nisu izvršile maksimalan pritisak da zaustave Kinu u izbegavanju sankcija.
Taj "maksimalni pritisak" bi, prema njihovim rečima, podrazumevao isključivanje kineskih banki iz međunarodnog finansijskog sistema. Postoje oni koji misle da takav pritisak ne samo da ne bi imao efekta, već bi dodatno razbeseno Peking.
Neki američki akademski stručnjaci tvrde da bi Vašington trebalo da prizna Severnu Koreju onakvu kakva jeste – nuklearnu silu koja se nikada neće razoružati – i da koristi ublažavanje sankcija da podstakne bolje ponašanje.
"Mislim da svojim ekonomskim uticajem možemo kupiti i druge stvari osim razoružanja“, rekao je Džefri Luis, stručnjak za neproliferaciju sa Instituta za međunarodne studije Midlberi.
Visoki zvaničnik Bajdenove administracije rekao je da održavanje sankcija nije samo kažnjavanje, već da međunarodna zajednica pokazuje da je ujedinjena.
On je odbacio ideju da Vašington treba da prizna Severnu Koreju kao državu sa nuklearnim oružjem.
"Postoji izuzetno snažan globalni konsenzus... da Severna Koreja ne treba i ne sme da bude nuklearna nacija“, rekao je on. "Nijedna zemlja ne poziva na ovo... mislim da bi posledice promene politike bile duboko negativne."