"Vašington post": Američka obaveštajna zajednica procenila da Kijev neće postići nijedan veliki cilj
Posle više od dva meseca rata iscrpljivanja duž ogromne linije fronta koja se proteže od istoka do juga Ukrajine, kijevske snage još nisu učinile iole značajniji prodor, pridružuje se "Vašington post" bujici priznanja o neuspehu dugo najavljivane ukrajinske ofanzive koja trenutno plavi zapadne medije.
Ukrajinske snage su pretrpele značajne gubitke i obrele se zarobljene u gustišu ruskih minskih polja, rovova i drugih utvrđenja, bez obzira na milijarde dolara vrednog zapadnog naoružanja, tehnike i obuke, piše analitičar Išan Tarur.
Očigledan neuspeh Ukrajinaca naveo je američku obaveštajnu zajednicu da zaključi kako ukrajinska ofanziva neće ispuniti ni barem jedan veliki cilj — odnosno, zauzimanje Melitopolja, bolje poznatog kao "kapiju Krima", napominje on.
I dok zapadni političari javno podržavaju maksimalističke ciljeve Vladimira Zelenskog i drugih ukrajinskih političara o povratku svih teritorija koje Kijev smatra svojima, privatni razgovori zapadne političke elite su mračniji i skeptičniji.
Promena raspoloženja u obaveštajnoj zajednici SAD
"Nova procena američkih obaveštajnih službi odražava manje izgovaran, ali sve veći konsenzus", otkriva američki list.
I dok je savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan pokušao da umanji značaj tih procena tvrdnjama da se one stalno menjaju, američki zvaničnici i njihove evropske kolege sve su oprezniji u pogledu očekivanja od ukrajinske ofanzive.
Realnost ove teške borbe dovela je do nekih neobično grubih priznanja, piše kolumnista "Vašington posta, podsetivši da je visoki zvaničnik NATO-a Stijan Jensen izjavio da vidi scenarijo u kojem Ukrajina dobija članstvo za NATO ako prepusti Rusiji deo teritorija koje smatra svojim. Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg potom jee pohitao da ispravi svog sagovornika napomenom da samo Ukrajina odlučuje o uslovima za pregovore.
Izbori u SAD se bliže, a nezadovoljstvo raste
Čini se da su ukrajinski ustupci nešto sa čime su mnogi u zapadnim zemljama spremni da se pomire. Uloga SAD u podršci Ukrajini verovatno će postati škakljivija kod kuće kako se sukob odugovlači a izbori 2024. se približavaju.
Neke ankete sada pokazuju da je većina američkih glasača, posebno republikanaca, skeptična prema dodatnoj pomoći Kijevu, piše Tarur. Pored Trampa, stav da kontinuirana vojna pomoć Kijevu škodi Americi zauzeo je i još jedan republikanski kandidat, Vivek Ramasvami, napominje kolumnista "Vašington posta".
Stoga se u Vašingtonu pojavilo mišljenje da produženi konflikt više godi Rusiji nego Ukrajini, kao što je to ocenio američki diplomata i bivši demokratski kongresmen Tom Malinovski.
"Putin zna da će vodeći republikanski kandidat za predsednika sledeće godine, bivši predsednik Donald Tramp, prekinuti podršku SAD Ukrajini i da u Evropi ima drugih poput njega", piše Malinovski, dodavši da "rat zauvek ide u korist Putinu, a ne Ukrajini."
Malinovski, međutim, dolazi do sličnog zaključka kao i Stijan Jensen, istakavši u svojoj kolumni da bi Vašington trebalo da podržava ofanzivu Kijeva do NATO samita u Vašingtonu sledeće godine, kada bi se Alijansa obavezala na pružanje članstva i garancija Ukrajini za teritoriju nad kojom ima kontrolu.