Zidovi, brodovi i testovi marksizma: Kako Tramp planira da ograniči imigraciju u SAD

Nekadašnji predsednik SAD Donald Tramp želi da uvede do sada nezapamćena ograničenja imigracije ukoliko pobedi na predsedničkim izborima naredne godine, saznaje "Aksios".

Potencijalni migranti bi morali da budu ispitivani da li su sledbenici "marksističkih" ideologija, dok se razmatra i uvođenje pomorske blokade kako bi se sprečilo krijumčarenje narkotika, navodi taj američki portal.

Kao predsednik, Tramp je izgradio deo zida na granici sa Meksikom, a uvedeni su i strogi testovi koji ograničavaju pristup tražiocima azila. Njegovi planovi za 2025, ipak, idu korak dalje - čime bi milionima stranaca moglo da bude mnogo teže da dođu i ostanu u SAD.

Trampov plan sadrži nekoliko novih predloga, ali i neke stare koji ranije nisu primenjivani u punoj meri.

On bi ojačao "ideološki nadzor" onih koji žele da uđu u SAD. Američki zakon već decenijama komunistima zabranjuje ulazak u zemlju, samo što se on nikada sprovodio. Tramp želi da ga sprovede i spreči sve one koje smatra "marksistima" da uđu u Ameriku.

Trampov plan predviđa i slanje obalske straže i mornarice u vode nedaleko od obala SAD i država Latinske Amerike, kako bi sprečio šverc ilegalnih narkotika, što je korak više u odnosu na njegov prvi predsednički mandat.

Nekadašnji predsednik planira i da proširi tzv. zabranu za muslimane, koja građanima pojedinih zemalja onemogućava pristup Sjedinjenim Američkim Državama.

Tramp je tokom svog predsedničkog mandata uveo zabranu izdavanja viza državljanima 12 većinskim muslimanskih ili afričkih zemalja, koju je njegov naslednik Džozef Bajden kasnije ukinuo.

Pod Trampovim novim planom, narko karteli bi dobili status "nezakonitih neprijateljskih boraca", što bi značilo da američka vojska ima nadležnost da ih napada i na teritoriji Meksika. 

Nekadašnji predsednik želi i da ukine pravilo kojim deca ilegalnih imigranata rođena na teritoriji SAD automatski dobijaju američko državljanstvo. Tramp je to planirao i ranije, ali danas, sa svojim saveznicima u Vrhovnom sudu, to deluje realnije nego ranije.

Potencijalni republikanski kandidat najavio i nastavak rada na izgradnji zida duž granice sa Meksikom. Njegova administracija je potrošila milijarde na podizanje ukupno 723 kilometara zida duž granicu dužu od 3.000 kilometara, što je Bajden obustavio nakon dolaska na vlast.

"Za one koji žele da obezbede naš imigracioni sistem, prvih 100 dana Trampove administracije biće čisto blaženstvo — praćeno sa još četiri godine najžešće akcije koja se može zamisliti", rekao je Trampov savetnik Stiven Miler za "Aksios".

Trampov fokus na južnu američku granicu pokušanje da smanji i obim legalne imigracije. Na primer, plan uvođenja ideološkog "skrininga" potencijalnih imigranata uključuje i nadzor nad njihovim objavama na društvenim mrežama. 

Podnosioci zahteva za vizu već moraju da obezbede informacije o svojim društvenim mrežama, što je praksa koja je počela pod Trampom.

Tramp takođe planira da smanji pristup američkom imigracionom sistemu za zemlje čiji građani imaju visoku stopu ilegalnog boravka u SAD nakon isteka vize.

Nekoliko Trampovih planova — kao što je proglašenje kartela "nezakonitim neprijateljskim borcima" i pomorska blokada — mogli bi da povećaju tenzije sa Meksikom, čija bi saradnja Trampu bila potrebna, navodi "Aksios".

Bajdenova administracija je ranije podnela tužbu protiv Teksasa zbog korišćenja bova i bodljikave žice na reci Rio Grande, što je dovelo do smrti nekoliko migranata i do izazvalo bes meksičkih zvaničnika.

Trampu bi odgovaralo da Meksiko nastavi sa svojom politikom "Ostani u Meksiku", koja je tražioce američkog azila podsticala da ostanu u toj zemlji dok se njihovi zahtevi procesuiraju.

Tramp bi vratio niz ograničenja za dobijanje azila, ponovo pregovarajući o sporazumima sa Gvatemalom, Hondurasom i El Salvadorom — i potencijalno drugim državama — da tamo pošalje migrante iz regiona ubrzo nakon što stignu u SAD.

Tramp bi u ispunjavanju svojih zamisli mogao da koristi neke davno zaboravljene zakone koji se n primenjuju već decenijama, ako ne i vekovima, poput Zakon o stranim neprijateljima - koji je drugi predsednik SAD Džon Adams potpisao još 1798. godine.