Danska i Holandija su pristale da pošalju Ukrajini borbene avione F-16, a do prvih isporuka moglo bi doći oko Nove godine, piše penzionisani indijski pilot i vojni analitičar Vijainder Takur za "Jurejžan tajms".
Danska premijerka Mete Frederiksen je 20. avgusta izjavila da će ova zemlja Ukrajini isporučiti ukupno 19 aviona. Prvih šest će biti isporučeno oko Nove godine, zatim osam 2024. i još pet 2025. Holandija ima 42 aviona F-16, ali tek treba da odluči koliko će ih poslati Kijevu.
Nakon odluke Danske, ruski ambasador u toj zemlji Vladimir Barbin upozorio je na neizbežnu "eskalaciju sukoba" između Rusije i Ukrajine: "Činjenica da je Danska sada odlučila da pokloni Ukrajini 19 aviona F-16 dovešće do eskalacije sukoba."
Ne treba sumnjati u to da je ruski ambasador bio sasvim ozbiljan, upozorava Takur.
Zašto je NATO toliko teatralan?
SAD su još 19. maja 2023. odlučile da pošalju lovce F-16 u Ukrajinu. Predsednik Džozef Bajden obavestio je lidere G7 da će SAD podržati inicijativu za obuku ukrajinskih pilota na lovcima F-16.
Ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznjikov je 19. avgusta izjavio da je "počela obuka za ukrajinske pilote i pomoćno osoblje F-16." Program obuke će trajati najmanje šest meseci. Reznjikov je očigledno mislio na takozvanu pripremnu obuku, uključujući i učenje engleskog jezika, a ne na obuku letenja ili održavanja F-16.
Činjenica je da je pripremna obuka tek počela, ali danski premijer aludira na transfer šest lovaca F-16 u Ukrajinu u decembru, za svega četiri meseca, što pokazuje da je u igri i mnogo teatralnosti.
U zvaničnoj izjavi, u kojoj se najavljuje slanje, navodi se: "Saglasni smo da prebacimo avione F-16 ukrajinskom vazduhoplovstvu, u bliskoj saradnji sa SAD i drugim zemljama kada se za to ispune uslovi. Ti uslovi uključuju uspešno odabrano, testirano i obučeno ukrajinsko osoblje, kao i neophodna ovlašćenja, infrastrukturu i logistiku."
Ipak, malo je verovatno da će se "uslovi za takav transfer" steći i za još godinu dana.
Ova teatralnost sugeriše da NATO nema za cilj momentalnu eskalaciju, već da se opredelio za pristup "štapa i šargarepe", kako bi primorao Rusiju da sedne za pregovarački sto, ali ne zato što Rusija gubi rat, već zato što je Zapad konačno shvatio da ga gubi Ukrajina.
Realan vremenski okvir za operativno raspoređivanje lovaca F-16 u Ukrajini mogao bi se protegnuti i do sredine 2024. godine, ako ne i kasnije. Da parafraziramo Vilijama Šekspira iz "Makbeta": Do tada bi užurbanosti mogao doći kraj, a bitka bi mogla biti izgubljena, ili dobijena.
SAD traže odstupnicu
Tokom protekle dve nedelje, zapadni mediji glavnog toka u dramatičnom zaokretu počeli su da izveštavaju da Ukrajina "možda neće moći da postigne ciljeve koje je postavila u kontraofanzivi", što pokazuje da rukovodstvo SAD i NATO-a sada traži odstupnicu.
Istovremeno, čini se da je Rusija, koja je ranije uvek pozdravljala mirovne pregovore, promenila svoj stav.
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je nedavno izjavio: "Ne smemo stati dok sadašnja, teroristička ukrajinska država ne bude potpuno razorena. Ona mora biti uništena do temelja. Tačnije, tako da ni pepeo od nje ne ostane. I da se ova grozota nikada, ni pod kojim uslovima, ne rodi ponovo."
Čak je i uvek ljubazni Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, odgovarajući na nedavne "mirovne predloge" Zapada rekao: "Pozive Zapadnjaka na razgovor smatramo licemernim. To je taktički trik da se još jednom kupi vreme, dajući iscrpljenim ukrajinskim trupama predah kako bi se pregrupisale i dobile još oružja i municije."
Dva su dobra razloga zašto najave o transferu F-16 izgledaju kao teatarska predstava.
Operativni uticaj F-16 biće veoma ograničen
U vojnom smislu, F-16 neće napraviti veliku razliku, a operacije F-16 će zahtevati mnogo NATO specijalista koji će biti stacionirani u Ukrajini.
U poređenju sa lovcima, koji se već nalaze na inventaru ukrajinskih snaga (MiG-29, Su-27), avioni F-16, koji će biti prebačeni u Ukrajinu, imaju naprednije radarske i elektrooptičke senzore, nose rakete vazduh-vazduh većeg dometa i precizno navođeno oružje vazduh-zemlja dugog dometa, uključujući i krstareće rakete.
Što je najvažnije, F-16 bi bili povezani sa mrežom vazdušne odbrane ukrajinskih snaga, koja se sastoji od radarskih i raketnih sistema, kao i osmatračnica na zemlji, dronova i drugih vazdušnih sredstava, kao što su AVAKS-i.
Međutim, operativni uticaj F-16 biće veoma ograničen. Lovci F-16 će moći da nose rakete dugog dometa AIM-120, ali ruski lovci, poput Su-35 i Su-30SM, nose rakete vazduh-vazduh još većeg dometa: RVV-BD.
Obično je transfer lovaca iz jedne zemlje u drugu traje dve do tri godine, uključujući i obuku pilota.
Transfer lovaca F-16 i njihovo operativno raspoređivanje u roku od godinu dana moguće je samo ako se angažuju specijalisti iz proizvodne kompanije "Lokid Martin", kao i specijalisti za održavanje iz Danske i Holandije.
Visoki rizik od eskalacije sukoba
Ukrajina mora da obezbedi slobodan pristup evidenciji o servisiranju svakog isporučenog lovca F-16. Ukrajini će biti potrebne godine da uspostavi sopstvene logističke i informacione sisteme, kompatibilne sa NATO-om, skladišne prostore za rezervne delove i servisna mesta za dnevno i periodično servisiranje.
U početku, nema sumnje da bi Kijev zavisio od osoblja NATO-a raspoređenog u ukrajinskim bazama.
Problem je što bi raspoređivanje pripadnika NATO-a u nekoj operativnoj bazi u Ukrajini bilo isto što i učešće u sukobu. U tom slučaju, najmanju brigu bi predstavljali mogući ruski raketni napadi na stambene objekte NATO-a.
Sa povlačenjem takvih poteza, i SAD i NATO bi se odjednom pomerili nekoliko stepenica na lestvici eskalacije.
Ograničeni vojni dobici, uz visoki rizik od eskalacije sukoba, isključuju brzo operativno raspoređivanje F-16 u Ukrajini. Teatralnost u slanju borbenih aviona F-16, zaključuje Takur, ima smisla samo ako je cilj ubeđivanje Rusije da sedne za pregovarački sto.