"Gardijan": Građanski rat u SAD uoči međuizbora? Amerikanci misle da je OK

Zbog dubokih društvenih podela, podgrejane atmosfere pred izbore i duha "trampizma" koji plaši demokrate, u Americi se sve više govori o građanskom ratu, pa se londonski "Gardijan" pita da li je takav rat zaista moguć. 

Autorka knjige "Kako počinju građanski ratovi i kako ih zaustaviti" Barbare F. Volter podseća da zaoštravanje situacije traje odavno. U avgustu, nakon što je FBI upao u Trampovu kuću na Floridi, Tviterovo pozivanje na "građanski rat" skočilo je za 3.000 procenata, a njegove pristalice tvitovale su "spremite se za ustanak". 

Lindzi Grejem, republikanski senator iz Južne Karoline, rekao je da će biti "nereda na ulicama" ako Tramp bude optužen. Pa i sam Tramp je predviđao "da će se desiti strašne stvari". 

Ono što autorku teksta najviše zabrinjava jeste činjenica da se nasilje sve više opravdava sa obe strane političkog spektra. U januaru 2022. godine 34 odsto ispitanih Amerikanaca reklo je da je ponekad u redu da se koristi nasilje protiv vlade.

Sedam meseci kasnije, više od 40 procenata smatra da je građanski rat bar donekle verovatan u narednih 10 godina. "Pre dve godine niko nije govorio o drugom američkom građanskom ratu. Danas je to uobičajeno."

Volter kaže da je pitanje koje joj najčešće postavljaju nakon čitanja njene knjige: Da li bi Amerika opet mogla da se suoči sa građanskim ratom? Oni koji su skeptični prema ovakvom razvoju događaja opravdavaju tezu time da je američka vlada suviše moćna da bi joj se neko osporio ili jednostavno ne mogu da veruju da bi Amerikanci počeli da ubijaju jedni druge. Volter odgovara da su ova verovanja "zasnovana na pogrešnoj ideji da bi drugi građanski rat izgledao kao prvi. A neće."

Kako bi izgledao drugi građanski rat u SAD?

Ako u SAD izbije drugi građanski rat, to će biti gerilski rat koji će voditi više malih milicija širom zemlje, objašnjava autorka.

"Njihove mete će biti civili – uglavnom manjinske grupe, opozicioni lideri i federalni službenici. Sudije će biti ubijane, demokrate i umereni republikanci zatvoreni zbog lažnih optužbi, crkve u koje idu Afroamerikanci i sinagoge će biti bombardovane, pešake će eliminisati snajperisti na gradskim ulicama, a federalnim agentima će pretiti smrću ako sprovedu savezni zakon. Cilj će biti da se smanji moć savezne vlade i onih koji je podržavaju", stoji u knjizi.

"Znamo ovo jer su nam ekstremno desničarske grupe kao što su 'Ponosni momci' rekli kako planiraju da izvrše građanski rat", nastavlja "Gardijan" i podseća da desničari ovu vrstu rata nazivaju "otporom bez vođe", koji inspiraciju nalazi u delu Vilijama Pirsa "Tarnerovi dnevnici".

Ova knjiga nudi uputstvo kako grupa marginalnih aktivista može da iskoristi masovne terorističke napade da "probudi druge belce za njihovu stvar i na kraju uništi saveznu vladu". 

SAD još nisu u građanskom ratu, navodi Volter, ali se vraća na izveštaj CIA iz 2012. prema kome zemlja doživljava otvorenu pobunu kada je stalno nasilje od strane sve aktivnijih ekstremista postalo norma. U ovoj ranoj fazi građanskog rata, ekstremisti pokušavaju da nateraju stanovništvo da izabere stranu, pokazujući građanima da vlada ne može da ih čuva ili da im obezbedi osnovne potrepštine. 

Stručnjaci su se pitali da li će 6. januar biti početak kontinuirane serije napada, ali to se još nije dogodilo, delom zbog agresivnih kontramera FBI, tvrdi autorka i navodi da je FBI uhapsio više od 700 osoba koje su učestvovale u neredima.

Faktori rizika

Međutim,"ovaj zastoj će verovatno biti privremen", zbog dva faktora rizika koji postoje u SAD i nisu se smanjili ni posle 6. januara: jedan je etnički frakcionizam - kada se građani neke zemlje organizuju u političke partije zasnovane na etničkom, verskom ili rasnom identitetu, a ne na ideologiji. Drugi faktor je anokratija, situacija kada vlada nije ni potpuno demokratska ni potpuno autokratska, već nešto između.

"Građanski ratovi se gotovo nikada ne dešavaju u zdravim i jakim demokratijama. Oni se takođe retko dešavaju u pravim autokratijama. Nasilje skoro uvek izbija u državama koje su negde između – u slabim i nestabilnim pseudodemokratijama." 

Volter ističe da grupe koje imaju tendenciju da pribegnu nasilju nisu najsiromašnije grupe, niti one koje su najviše potlačene, već je to grupa koja je nekada bila politički dominantna, ali gubi moć.

Ona otvoreno upire prstom u Republikansku partiju i njene pristalice koji su "ozlojeđeni zbog gubitka političkog statusa". Osim toga, "njihov status će nastaviti da opada kako Amerika bude postajala multietnička, multirasna i multireligijska, a rezultat će biti sve veće negodovanje i strah od onoga što je pred nama. Ljudi koji su upali na Kapitol 6. januara verovali su da spasavaju Ameriku od ove budućnosti i osećali su da je njihova borba potpuno opravdana."

"Regulišite društvene mreže"

Ono što se dešava u SAD nije jedinstveno, već stranke desnice dobijaju sve veću podršku širom Evrope, sa narativom da će belci izgubiti većinski status i uz "naglašavanje navodnih troškova - ekonomskih, socijalnih, moralnih - takve transformacije".

Najzad, šta možemo da uradimo povodom ovoga, pita se Volter i sugeriše da je odgovor u tome da politički lideri ulože velika sredstva u jačanje demokratija, kao i da se njihove političke stranke izdignu iznad rasnih, verskih i etničkih podela.

"Ali ovde u Americi, Demokratska stranka nema podršku da uvede preko potrebne reforme političkog sistema, a republikanci nemaju interesa; kreću se u suprotnom smeru."

Autorka nudi i, kako kaže, "potencijalno lako rešenje", a to je regulisanje društvenih mreža, posebno algoritama koji podstiču zapaljivije, ekstremnije i preteće informacije.

"Uklonite buku na društvenim mrežama i utišajte nasilnike, teoretičare zavere, botove, trolove, dezinformacije, raspirivače mržnje i neprijatelje demokratije. Rezultat bi bio stišavanje kolektivnog besa, nepoverenja i straha, što bi nam svima dalo vremena da popravimo stvari."