Rat sećanjima: Kako je EU izjednačila SSSR i Treći rajh

Evropski parlament proglasio je 23. avgust, dan kada su 1939. godine SSSR i Nemačka potpisale Sporazum o nenapadanju (Pakt Molotov-Ribentrop), za Dan sećanja na žrtve staljinizma i nacizma, odnosno Dan sećanja na žrtve totalitarnih režima, pišu "Večernje novosti".

Takvim postupkom "povezani" su SSSR i Treći rajh, iako je, list navodi, činjenica da je na isti dan, 23. avgusta 1943. godine, počeo najkrvaviji deo Staljingradske bitke, u kojoj je Crvena armija "slomila kičmu Trećem rajhu". Istorija, dakle, svedoči da je pomenuti pakt potpisan samo da bi se "kupilo vreme".

Da pogled na istorijske događaje nije isti na Istoku i Zapadu i da se između ova dva fronta vodi rat sećanja, odnosno rat sećanjima, smatra istoričar profesor doktor Momčilo Pavlović.

"Čak ni Dan pobede više nije jedinstven, niti se na isti način slavi u Evropi. U Rusiji se Dan pobede nad fašizmom u Velikom otadžbinskom ratu i dalje obeležava vojnom paradom, a u zemljama EU taj dan je uglavnom zamenjen Danom Evrope, iako te dve stvari nisu bitnije povezane", navodi on.

"Spajanje i preklapanje ta dva dana zbunjuje, posebno mlađe generacije, koje neće znati da Dan Evrope nema veze sa Danom pobede nad fašizmom, niti je bitno povezan sa antifašizmom. Neko je primetio da je Dan pobede zamenjen Danom Evrope, što znači da je dan oslobođenja porobljenih zamenjen danom još većeg bogaćenja bogatih. To je zapadnjački pogled na svetsku istoriju", dodaje Pavlović.

Pakt Molotov-Ribentrop od početka Hladnog rata koristio se kao dokaz da su Staljin i Hitler zajedno izazvali i podjednako skrivili Drugi svetski rat. Od pada Berlinskog zida ova tema je sve prisutnija u medijima kako se NATO širio dalje na istok.

Čak je i gasovod od Rusije do Nemačke u medijima zlonamerno nazvan "gasovod Molotov-Ribentrop".

U "evroatlantskim" interpretacijama istorije, kao konstatuju "Novosti", zaboravlja se odgovornost Zapada za Hitlerov uspon, kao i činjenica da ni pakt Molotov-Ribentrop ne bi postojao da 1938. Engleska i Francuska nisu poklonile Češku Hitleru u Minhenu.

"Minhenskim sporazumom je bilo predviđeno da teritorije na kojima pretežno žive Nemci budu zaposednute od strane nemačke vojske između 1. i 7. oktobra 1938. Na svim ovim prostorima nijedan objekat nije mogao biti uništen ili pomeren. To je važilo čak i za poljoprivrednu opremu i stoku čeških seljaka koji su proterani. U Parizu i Londonu, svetske mase odale su veliku počast predsedniku Francuske i premijeru Britanije, kao ljudima koji su sačuvali mir. Čemberlen, predsednik britanske vlade, po povratku iz Minhena, izjavio je: 'Verujem da će ovaj mir trajati ceo naš život'", podseća Pavlović.

Profesor navodi i da je istovremeno Hitler, svojoj ljubavnici poverio, a ona zabeležila u svom dnevniku: "Tek sada shvatam koliko je Zapad slab i sada ću da vodim rat koji mi je potreban da bih nametnuo svoje ideje svetu".

U novembru 1938. ojačana Mađarska je, kako dodaje sagorornik "Novosti", okupirala je južnu Slovačku, marta 1939. godine, na podsticaj Nemačke, Slovačka je proglasila nezavisnost, a ostatak Češke okupirala je nemačka vojska. Početkom 1939. godine zapadnoevropske zemlje, posebno Britanija i Francuska, smatrale su da su se dogovorile sa Hitlerom i nisu imale ozbiljnu nameru da mu blokiraju put ka istočnoj Evropi.

U aprilu 1939. Sovjeti su ponudili sporazum o uzajamnoj pomoći između Francuske, Engleske i Sovjetskog Saveza i dok je Francuska bila spremna da to prihvati, Britanija odbila, a Poljska nije htela da prihvati uslov da će sovjetske trupe, ako je napadne Nemačka, ući na njenu teritoriju.

Početkom avgusta, na sastanku Politbiroa, Staljin je izjavio da za SSSR postoje dve mogućnosti – sporazum sa Nemačkom ili sa saveznicima.

U to vreme SSSR je vodio rat sa Japanom na teritoriji Mongolije i procenjivao da li će biti napadnut i sa evropskog tla.

Nemačka i Japan su 1936. godine potpisale Antikominternski pakt protiv SSSR-a, kome se 1937. godine pridružila i Italija, a ta neposredna opasnost je otklonjena kada su 23. avgusta 1939. ministri inostranih poslova SSSR-a i Nemačke Molotov i Ribentrop potpisali u Moskvi sporazum, čiji je javni deo predviđao obavezu međusobnog nenapadanja i pomoći u slučaj napada na jednog od potpisnika. Tajni deo sporazuma predstavlja podelu interesnih sfera i međusobno razgraničenje.

Sovjetski dokumenti, kako "Novosti" navode, pokazuju da se zaista radilo o kupovini vremena i prostora, da se rat sa Nemačkom otpočne što kasnije i što dalje od srca Rusije.

"Važno je prikazati kontekst događaja i hronologiju saradnje zapadnih zemalja sa Hitlerom do avgusta 1939. Problem nije toliko u događajima koliko u njihovom doživljavanju, niti toliko u činjenicama koliko u njihovom (pre)vrednovanju. Zapadnjački pogled na svet i prošlost osporava ili umanjuje, često čak i kriminalizuje ulogu Crvene armije u pobedi fašizma", upozorava prof.dr Pavlović.